С а д р ж а ј:
Миладин Шеварлић - Смрт на излету (Трагедија кнеза Михаила од Србије)
Драма Смрт на излету (Трагедија кнеза Михаила од Србије) Миладина Шеварлића прати судбину просвећеног српског кнеза и реформатора Михаила Обреновића. Владара који се, по „милости Божјој“ и „по вољи народној“, у два наврата нашао на челу српске државе. Историја бележи да се после Првог намесништва (1839-1840) кнез Михаило први пут успео на власт да би је две године касније, у „Вучићевој буни“, изгубио. Изгнанство је млади кнез провео изображавајући се у просвећеној „Јевропи“. Искуства из револуционарне 1848. године пресудно су утицала на његова потоња просветитељска и реформска прегнућа. Испреплетен са општим, националним планом, у драми се прати и Михаилов приватни живот, његов неуспео брак са мађарском племкињом Јулијом Хуњади-Зичи, чија је судбина била трагична колико и Михаилова, као и кнежева неприлична веридба са сестричином Катарином, која га није волела и коју у Србији нису волели. Посебно се у драми издваја демонски лик Михаилове бескрупулозне сестре од стрица, Анке Константиновић, која не преза ни од чега, па ни од подвођења рођене ћерке како би се домогла власти и утицаја на двору. Од историјских чињеница, у драми су присутни и главни актери три владе које је Михаило променио за време свог другог управљања Србијом (1860-1868). То су Никола Христић, Илија Гарашанин, као и Миливоје Петровић Блазнавац, министар војни. Дворску амосферу, друштвене и културне прилике у обреновићевској Србији убедљиво дочаравају Анастас Јовановић, управитељ двора и први српски фотограф, као и др Карол Пацек, дворски лекар. Један ће стетоскопом медицине, други пак сочивом фотоапарата убедљиво овековечити најдраматичније тренутке у животу и смрт Михаила Обреновића... >>> види поговор
Божидар Зечевић – 1918 – први део драмског триптиха “Југословенска трилогија”
И драма 1918. Божидара Зечевића, замишљена као први део драмског триптихона Југословенска трилогија, обухватно сагледава догађаје у освит стварања нове вишенационалне заједнице. У широко заснованој лепези догађаја. Зечевић крлежијански представља фреску ратних збивања у контексту голготе Првог светског рата. Попут Крлежиног другог драмског циклуса (У логору, Вучјак, Голгота), и овде се радња одиграва „у непосредној близини фронта и ватрених линија, у тутњави топова из даљине (...) кад су људи опасно, пасји, управо грозничаво узнемирени и напети“ ([. Вучетић). Од пролога, који се отвара у панонском блату и у магли, радња ће се континуирано наставити у загушљивом ратном амбијенту, који прати напредовање српске војске, у шлемовима и пуној ратној спреми. Смештена у панонске равнице, у блато и маглу који асоцирају на ратне походе Вука Исаковића у Сеобама Милоша Црњанског, драма прати неколико паралелних линија радње, које се стичу у завршну трагедију српског капетана Здравка Лукића из Шапца.
Једна од основних вредности Зечевићеве драме је пластично представљање атмосфере страдања, голготе и историјске наивности српског народа. Ликови су типови, али убедљиви и добро угођени. Тађа је ратни профитер и конвертит, прилагодљив на сваку животну ситуацију и недаћу... >>> види поговор
Стамен Миловановић – Дуга ноћ под орахом
Драма Дуга ноћ под орахом Стамена Миловановића бави се временом садашњим, и селом које је највећи губитник српске капиталистичке транзиције, ма шта то значило. Заснована на новелистичком заплету, о човеку који шаље писма о сопственој смрти како би дозвао на сахрану одрођене и у градској вреви изгубљене чланове најближе породице, на заједничко бдење, драма почива на богатој литерарној традицији. Познати шекспировски мотив о човеку који носи писмо о свом смакнућу у српској усменој прози заступљен је у више верзија (новеле типа Драгокуп, Господар и слуга и сл.). Писац поштује драмске принципе јединства радње, времена и места. Драма се одвија током једне дуге ноћи на сеоском старачком газдинству. Стамен Миловановић мајсторски гради радњу. У опису ликова посебно се издвајају Живана и Вукоје, али и њихова деца, који су, свако на свој начин, без обзира на факултетске дипломе или завршене занате, изгубљени у времену транзиције, отуђени између себе и у односу према другима, неспособни да успоставе истински људски контакт и изграде функционални вредносни систем у савременом српском друштву. Вукоје и Живана су представници генерације која је стицала марљивим радом, која се кућила, која је знала за ред и за поредак, која се својски мучила како би васпитала децу и извела их на пут... >>> види поговор
Милисав Миленковић – Лов на препелице - фарса у три чина, с прологом и епилогом
И фарса Милисава Миленковића Лов на препелице тематизује српско село и актуелну свакодневицу Србије. Фарса и фантазмагорија, историјски трактат и поетска студија, драма пружа обиље ликова-симбола који, у непрестаном дијалогу са собом, са другим ликовима и са читаоцем, преиспитују основна психолошка стања, емотивна расположења и националну температуру Србије, ситне издаје, подлости, буне, изневерене слутње и надања. Поетска студија о одрастању (ДЕЧАК: Бојим се своје слабости, свога страха се бојим; ДЕВОЈЧИЦА:
Ти се бојиш самога себе, своје сенке, одјека твога гласа), нихилистички трактат о власти (КМЕТ: Не бојиш се власти, не бојиш се бога; ПОЉАК: Власт ми је брат а бог ми није ништа), легендарна прича о божанству које је скривено у лику случајног путника, божјака, скитнице (ПРОСЈАК: Ја сам онај кога не очекујете, кога нисте звали, нити му се радујете), сатира о потказивању и лажисаханству (ДОУШНИК: Знам ја много. Више од онога што смем теби да кажем), политичка пашквила о систему државне управе (ДОБОШАР: Какво је стање међу народом. Је л мржња спрам власти велика. Има ли добрих вести.), етнолошка расправа о мржњи народа спрам власти и власти спрам народа (МЛАДИЋ: Ми те не мрзимо. СТАРАЦ: Ми те само не волимо. МЛАДИЋ: Мрзимо власт коју ти надносиш над нас.), драма Милисава Миленковића је и филозофски, и драмски, и поетски текст. Она је фарса и фантазмагорија. Показује бесмисао живота у данашњој Србији, и живописну галерију њених типова... >>> види поговор
Бошко Сувајџић - П о г о в о р
- - о о О о о - -
Едиција Савремена српска драма КЊИГА 45
Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ, 11000 Београд, Господар Јевремова 19, ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
За издаваче: Миладин Шеварлић и Братислав Петковић
Одговорни уредник, Миладин Шеварлић
Главни уредник, Момчило Ковачевић
Извршни уредник, Недељко Бодирога
Редакција: Миладин Шеварлић, Бошко Сувајџић, Снежана Кутрички, др Едуард Дајч, Радомир Путник, Александар Ђаја
Коректура: Редакција
Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић
Припрема за штампу, Светозар Станкић
ISBN 978–86–85501–36–4 (УДПС)
Штампа и повез: “ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин
Штампање завршено јуна 2011.
Тираж: 300 примерака
