Истакнути драмски писац Стамен Миловановић, рођен у Дубову 1940, преминуо је 22. октобра 2024. године у Нишу. Писао је драме, приповетке и афоризме, а његова бројна дела су играна и објављивана у земљи и региону. Добитник је више међународних и домаћих награда, међу којима је и престижна Нушићева награда, а 2020. године објављене су његове Сабране драме у издању Народне библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу.
Стамен Миловановић биће сахрањен у родном селу Дубово, у четвртак, 24. октобра, у 13 часова.
(Јелена Поповић)
Биографија
Стамен Миловановић рођен је 1940. године у селу Дубову. Школовао се у Дубову, Београду и Нишу. Радио је као минер, булдожериста, прецизни механичар, машински техничар и наставник математике, а основе драмске уметности учио је, по сопственим речима, „са треће галерије Народног позоришта у Београду“. Књижевним радом почео је да се бави у ђачким данима (Награда листа „Пионир“ 1953). Прву једночинку „Капи слободе“ објавио је у Сплиту 1965, која је у његовој режији исте године изведена у Требињу. После тога престао је да се бави књижевним радом. Писању се вратио тек 1995. године трилогијом драма о Топличком устанку: „Удовичко коло“, „Суноврат“ и „Ђавоља варош“ (Награда ”Драгојло Дудић" за 1998.) За драму „Повратак“ добио је прву награду на конкурсу Фестивала југословенских позоришта у Ужицу 1999. године. Исте године добија поново награду ”Драгојло Дудић” за драму „Не плачи, Петра“. Драма „Повратак“ била је на репертоару Народног позоришта у Ужицу. Драме „Повратак“ и „Не плачи, Петра“ штампане су у издавачком предузећу ”Кадињача” у Ужицу 1999. године. Драма „Константин“ штампана је у 29. књизи едиције “Савремена српска драма”. Бавио се и прозним стваралаштвом. Добитник је награде листа ”Наша реч” у Лесковцу (двапут), листа ”Топличке новине” (двапут), награде ”Милутин Ускоковић”, „Бранислав Нушић“ и многих других. Афоризме и приче објављивао је у књижевним часописима, на Радио Београду, Радио Нишу и дневним новинама. Један део опуса је остао у рукопису. Живео је и радио у Нишу.
