• Контакт информације:
  • Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Glavni Heder

Округли сто „Бранко и Вукˮ – поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ и Вукове задужбине, у уторак 14. маја 2024. године са почетком у 10 часова,  у Свечаној сали Дома Вукове задужбине (Краља Милана 2, Београд), биће одржан округли сто „Бранко и Вук”, поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.

Поздравну реч упутиће мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” и проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове Задужбине.

Учесници округлог стола су  проф. емеритус Душан Иванић, проф. др  Бошко Сувајџић, др Гордана Илић Марковић, проф. др Ненад Николић, др Татјана Јовићевић, проф. др Зона Мркаљ, проф. др Мина Ђурић, др Марија Слобода, проф. др Александар Милановић, Ненад Грујичић, проф. др Исидора Бјелаковић и др Ненад Б. Ивановић. Излагања ће бити публикована као темат у Даници Ву­кове за­ду­жби­не за 2025. годину.

Од почетних високих оцена песничке појаве Бранка Радичевића, да је у њему „дух ср­­­пски као феникс васкресаоˮ (Јаков Игњатовић, 1857), да је „дао садашњи живот нашој књи­­­­жевностиˮ (Ђорђе Поповић Даничар, 1861), да се његове лирске песме често „уздижу до потпуне лепотеˮ (Ст. Новаковић, 1871); од филолошког правца у вредновању његове пое­­­­зије која полази од народне поезије и народног језика као вредности по себи до ауто­ри­та­­тивног суда Јована Скер­лића да се Бранко „не може више узети као велики песникˮ (1906); од чувеног есеја Милана Кашанина „Између орла и вукаˮ (1953), о погубном утицају ју­­начке народне поезије на поезију ис­та­нчаног лиричара  Бранка Радичевића до оцене Дра­ги­ше Живковића да је Бранку тек сусрет с Вуком, тј. са народном поезијом, омогућио да за­узме водеће место у српској лирици, креће се оцена односа Вука и Бранка у историји ср­пске књижевности.

У српској лингвистици више пута је истицана Даничићева ко­нста­та­ција у листу По­ду­­­навка за 1847. годину – „да до данас још није ниједан учени Србин овако пјевао као овај Ра­­­дичевићˮ, те да је његов песнички језик „као суза – чистˮ. Улазак у Вуков културни круг у Бечу несумњиво је имао велики значај за Бранка Радичевића као песника, посебно због ње­­­говог односа према Српском рјечнику и народним песмама. Отуда ће, на округлом сто­лу, по­­ред разговора о Бранку као романтичарском песнику данас и о Вуковом бечком кул­тур­ном кругу, бити прилике да се дискутује и о лексикогра­фско-ли­нгви­сти­­чким темама.


ЛИЦЕНЦА - LICENSE

Биографије, фотографије и непотписани текстови (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима


 Biographies, photos and unsigned articles (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International.

*НАПОМЕНА

За драме и ауторске чланке ауторска права имају аутори или носиоци права. Дозволу за објављивање, умножавање, извођење или друго јавно коришћење можете тражити директно од аутора или власника ауторског права. Податке о ауторима можете добити преко Удружења драмских писаца Србије, преко ел. адресе: ОВДЕ

© 2024 УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ. Сва права су задржана.