Марина Мирковић, Вечерње новости 26. 04. 2024. у 15:21
https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1361156/zmajevog-digitalnog-doba-dopunjeno-izdanje-kapitalne-istorije-srpske-knjizevnosti-decu-mlade-miomira-milinkovica
ИСТОРИЈА српске књижевности за децу и младе универзитетског професора, писца и песника Миомира Милинковића, капитално је штиво и по садржају и по величини и обухватности подухвата аутора, који нам је сад своје дело донео умногоме измењеном и допуњеном издању - објављеном овог пута под окриљем Института за дечју књижевност.
Друго издање монографије "Историја српске књижевности за децу и младе" је настало из потребе за уношењем нових резултата изучавања литературе за децу и младе и исказаних захтева стручне и научне јавности, вели професор Милинковић, који са посебном пажњом прати стваралаштво нове генерације писаца и значај њиховог дела са становишта књижевне историје.
- Српска књижевност за децу је данас у поодмаклој фази развоја, а то је тренутак када се може говорити о њеном богатом наслеђу и веома плодној продукцији, нарочито у садашњој фази развоја коју одликује богатство тема и мотива, жанровска разноврсност и књижевни експеримент, како у поезији, тако и у ширим епским формама, пре свега у савременом роману - објашњава Милинковић, и подвлачи неопходност дефинисања питања историјске периодизације, те књиге која би понудила преглед појединих фаза развоја у контексту књижевних епоха, покрета и школа.
Друго издање "Историје српске књижевности за децу и младе" садржи шездесет нових имена у регистру обухваћених аутора, међу којима је знатан број писаца из српске дијаспоре.
- Ваља рећи да српска књижевност за децу данас, као интегрални део опште књижевности, има своју богату продукцију, своју историју, књижевну критику и теорију - напомиње аутор, који не губи из вида чињеницу да је књижевност за децу релативно млада уметност, о којој књижевна наука још није дала целовите и заокружене судове и оцене.
То напомиње професор, који је у првобитној "Историји" нудио преглед од "Змајевог доба" до доба Владе Стојиљковића и Ршума - једног од оних који не само да у то доба нису рекли (ни записали) своју последњу реч, већ је у међувремену израстао у живог класика, пре свега захваљујући делу намењеном "малим људима". Између Чика Јовиних химни дечјој игри и других поетских драгуља и поменутог Ршума, сместио је све од Нушића, Тартаље, Десанке, Вуча, преко Ћопића, Витеза, Радовића и Лукића, до Мирослава Антића и његових химни ђачкој љубави или Милована Данојлића, који је књижевно име стекао и пут ка звању академика и великана започео кроз стваралаштво за децу - и на тај начин Милинковић нам је одавно дао ваљан, утемељен преглед историјског развоја књижевности за децу.
Представљање
ДОК је првобитни издавач "Историје српске књижевности за децу и младе" био "Букленд", ово ново проширено и допуњено објављено је под окриљем Инстута за дечју књижевност. Ово капитално издање ће бити представљено 13. маја у просторијама Удружења књижевника Србије у Француској 7.
