У петак 29. марта, у подне, књига има прву промоцију у Београду, у Удружењу књижевника Србије. Учествују: Милан Цаци Михаиловић, Душица Поповић Шеварлић, проф. др Бошко Сувајџић, аутор Миладин Шеварлић и модератор Зоран Стефановић
Удружење драмских писаца Србије наставља са партнерима нову фазу своје издавачке делатности. Са Издаваштвом Радио-телевизије Србије објављене су две драгоцене књиге. антологија Савремена српска дуодрама у избору Радомира Путника и Мали екран на текућој траци : ТВ критике Олге Божичковић (1921-2004) коју је приредио Марко Мисирача.
У суиздању са Чигоја штампом сада је објављена и књига Чекајући Армагедон Миладина Шеварлића, доајена српске драме, културног делатника и у више мандата својевременог председника Удружења драмских писаца Србије. Ово дело истражује сложености српске културе и политике кроз оштру и провокативну перспективу.
Проф. др Бошко Сувајџић о књизи наводи: „Као есејиста Шеварлић негује изразито непоћудан, провокативан, политички често ‚некоректан‘, ангажован интелектуални дискурс који доследно користи како према заслепљеним Европејцима у српској култури тако и према оним националистичким структурама које паразитирају на окрајцима косовског мита.“
Зоран Стефановић, драматичар и истраживач културе, каже: „Шеварлић је маркантна појава наше културе, немилосрдна и цинична можда и против своје природе, намерена да буде доследна да би нам горку пилулу своје спознаје што лакше низ грло сатерала. И да је стопут заслужнији него што јесте, сам Шеварлић никад неће добити симпатије из супротстављених идеолошких кругова који чине српски мултиверзум, иако их критикује за њихово добро.“.
Прву промоцију књиге Чекајући армагедон Удружење драмских писаца Србије организује са Удружењем књижевника Србије у петак 29. марта, у подне, у Београду, у Француској 7.
На представљању ће, уз аутора, учествовати и глумци Милан Цаци Михаиловић и Душица Поповић Шеварлић, проф. универзитета др Бошко Сувајџић и модератор догађаја Зоран Стефановић, председник Удружења драмских писаца Србије.
Шта доноси књига „Чекајући Армагедон“
У књизи сабрани есеји, студије, говори и пригодни текстови говоре на два нивоа. Први је посвећен ономе што Шеварлић зове „Србија на стрмој равни“, свим видовима националних недаћа и мана, о чему сведоче наслови текстова: Трактат о традицији и мондијализму; Историјска неснађеност; Тамни вилајет; Парадокси српске историје и културе; Слово о толеранцији; Мултикултурна пометња; Апокалиптичка панспермија; Прича о девојчици и побаченим дебилима; Имагинарна Европа; Арсен и стронцијум; Ко је појео златне виљушке; Трактат о српском национализму; На Теразијској чесми, и Огледало српско.
У другим одељцима („Поезија и збиља“ и „Иронија и апокалипса“) аутор даје и ону другу, лековиту слику стварности, виђену кроз значајне ствараоце, показујући ко су нам били и јесу Бранислав Нушић, Миливоје Живановић, Раде Марковић, Властимир Стојиљковић Ђуза, Петар Волк, Михаило Ђоковић Тикало, Дејан Ђурковић, Миодраг Ђукић, Милисав Миленковић, Милан Михаиловић Цаци, Едуард Дајч, Стојан Срдић, Бошко Сувајџић... •
Миладин Шеварлић, биографија
Извор Википедија, слободна енциклопедија
Миладин Шеварлић (Београд, 26. фебруар 1943) српски је драмски писац. Сем драмских дела, писао и филмска и телевизијска сценарија, прозу, песме, есеје и позоришне критике.
Године 1967. дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету, а 1968. године завршава драматургију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Јосипа Кулунџића.
Радни век је провео, углавном, у позориштима као драматург, уметнички директор и управник. Био је, такође, одговорни уредник у Уметничком програму Телевизије Београд и главни уредник издавачког предузећа Просвета. Главни је и одговорни уредник часописа Драма Удружења драмских писаца Србије, чији је председник био у пет мандата, први пут 1984. године. Члан је Удружења књижевника Србије по позиву.
Дела
Аутор је више од тридесет драмских дела која су, почев од 1968, играна у позориштима у земљи и иностранству, емитована на радију и телевизији, те штампана у периодици, збиркама, антологијама и посебним издањима. Објавио је пет књига Изабраних драма. Режирао је и два своја позоришна комада: Господин министар и Заводник.
Изведене су му или објављене позоришне драме: У рукама отаџбине; Сведок из Мртвог дома; Одлазак Дамјана Радовановића; Оптимист; Смрт пуковника Кузмановића; Пропаст царства српскога; Душевна болница; Кум; Небеска војска; Косово; Код Златног вола; Змај од Србије; Карађорђе; Господин министар; Црни Петар; Љубав побеђује; Вуци и овце или Србија на Истоку; Заводник; Дивљач је пала; Нови живот; Мала српска комедија; Византијски аметист; Скерцо; Балканска рапсодија; Апсолутни слух; Издајник; Смрт на излету; Мерлинкина исповест; Антиквар и Балкански гамбит.
Реализовано му је више телевизијских драма и филмова: Одлазак Дамјана Радовановића; Смрт пуковника Кузмановића; Повратак Вука Алимпића; Пролеће у Лимасолу; Недељни ручак; као и радио-драма: Пад Бастиље; Коперник; Купићемо виноград...
Објављивао је песме и есеје у књижевним часописима, 1960-их и 1970-их (Савременик, Књижевност, Дело...), позоришне критике у Политици експрес, седамдесетих и есеје из области друштвене и културне проблематике у листу Борба, 1990-их година; касније у часопису Драма и другим публикацијама.
Сценска адаптација Горског вијенца, П. П. Његоша, изведена му је 1973. у Црногорском народном позоришту, а драматизација (са Ј. Павићем) романа Трен 2, А. Исаковића, 1985. у Културном центру у Београду. Роман Смрт пуковника Кузмановића објавила му је Српска књижевна задруга (1986), а Енциклопедију веровања и обичаја (са М. Зупанцом), Сфаирос (1989) и Плато (2001). Код Платоа му је изашла и књига есеја Српска Атлантида, 2002. године. Сећања на време проведено у Нишу на месту управника и уметничког директора Народног позоришта објавио је у форми дневничких бележака обогаћених документарним материјалом у књизи Виски и трубачи (Београд, Културно просветна заједница Србије, 2014).
Његове огледе Отаџбина је опасности објавило је 2017. УДПС, а шпијунски трилер, роман Соба без излаза објавио је 2020. Албатрос Плус.
Награде и признања
- Награда на првом (анонимном) конкурсу Удружења драмских писаца Србије (1980) за драму Пропаст царства српскога.
- Три награде Бранислав Нушић за драме Небеска војска (1986), Змај од Србије (1990) и Заводник (2000).
- Стеријина награда на 29. Стеријином позорју (1994), за драму Змај од Србије.
- Награда за текст на Фестивалу праизведби у Параћину (1994), за драму Змај од Србије.
- Награда Јоаким Вујић (1995) за драму Карађорђе.
- Награда Златни беочуг „за трајни допринос култури Београда“ (1999).
- Признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури (2011).
- Високо међународно признање за животно дело Академије Иво Андрић (2014).
- Вукова награду Културно-просветне заједнице Србије за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу образовања, културе и науке у Републици Србији и свесрпском културном простору (2016).
