Први пут од пандемије ковида 19 и двогодишњег заседања преко интернета, Удружење драмских писаца Србије одржало је већи живи скуп
У просторијама Удружења књижевника Србије, у Београду, одржана је 26. септембра 2022. скупштина Удружења драмских писаца Србије. На скупу су изабрана нова тела удружења чији је темеље пре скоро столеће, 1929, поставио Бранислав Нушић у Удружењу југословенских драмских аутора, да би под данашњим именом било обновљено 1976. године.
Седницом је председавао Миладин Шеварлић, председник УДПС у више мандата. Након усвајања дневног реда, додељене су награде „Бранислав Нушић“ за најбољу драму и награда „Миодраг Ђукић“ за афирмисање драмског стваралаштва и доприноса раду Удружења. Уз награде је додељена и плакета „Бен Акиба“, рад нашег истакнутог вајара Милуна Видића.
Две награде „Бранислав Нушић“ додељене су новосадском писцу Милану Миловановићу за драме „Анестезија“ (за 2019. годину) и „Бесмртник“ (за 2020), а једна Зорану Стефановићу за драму „Валцер за Олгу“ (за 2021). Секретарица Удружења Милица Ђурић прочитала је образложења о додели награда „Бранислав Нушић“, из пера одсутног председника жирија проф. др Бошка Сувајџића. Стефановић је говорио о колеги Милану Миловановићу као драмском писцу који је заслужио већу пажњу и чији драмски текстови заслужују извођења у позориштима Србије, а такође се захвалио краћим говором поводом свог признања, са посебним освртом на прави значај Нушића данас.
Награда „Миодраг Ђукић“ за допринос раду Удружења драмских писаца Србије додељена је ове године Александру Саши Волићу. Миладин Шеварлић говорио је о Волићу, као о истакнутом глумцу, продуценту и позоришном редитељу, који је задужио читав српски културни простор, а не само Удружење или драмску уметност у ужем смислу. И сам лауреат Волић је био присутан и захвалио се говором на награди, са освртом на њен вишеструки значај.
Секретар Стојан Срдић изнео је извештај о раду, са нагласком на континуитет у отежаним условима: УДПС је наставило са конкурсом за нови драмски текст „Бранислав Нушић“; традиционално је обележило парастос Браниславу Нушићу 19. јануара; добило је помоћ Министарства културе и информисања за два броја часописа „Драма“ и два тома едиције „Савремена српска драма“. Поред тога, добијен је део средстава за пројекат „Дигитални биографски лексикон драмских писаца Србије“.
Представљени су нови чланови УДПС-а: истакнути фотограф наших драмских уметности Жељко Јовановић, драматург и уредница радио драмског програма Весна Перић и театролог и историчар књижевности Јелена Перић.
Након изнетих извештаја, присутни чланови су оценили да је правац којим се креће рад Удружења у тешким околностима добар и добијена је подршка чланства за наставак рада.
Члан председништва Живорад Ајдачић је у свом стручном реферату говорио о српској култури и култури Србије, о законима који се тичу репрезентативних удружења и начинима њиховог финансирања. Анализирајући савремену културну политику, он је указао на главне токове, објашњавајући колико је држава улагала у културу, а колико улаже сада. У другом реферату и другачијом методологијом, Драган Коларевић је са фином иронијом и сатиричним набојем, анализирао стање српске културе и друштва, осврћући се без устручавања на дубинске токове и проблеме.
Потпредседник УДПС Зоран Стефановић представио је члановима нови Статут Удружења, саобразан новим законским одредбама и налозима Министарства културе, што је скупштина једногласно усвојила. Листа будућих пословника и правилника на бази новог Статута је такође једногласно усвојена. Статут је ступио на снагу одмах, а остали документи ће ступити након следећег заседања скупштине.
Након тога се приступило избору новог руководства УДПС-а. Миладин Шеварлић представио је члановима рад кандидата Зорана Стефановића у српској култури и Удружењу у којем сарађује од 1997. и предлаже га за председника УДПС, што је скупштина подржала гласањем. Нови председник је одржао говор о данашњем значају и будућем развоју Удружења. Предложио је састав новог председништва, у које су изгласани Владимир Ђурић Ђура (потпредседник), Миле В. Пајић (секретар), Јелена Перић, Живомир Ранковић, Светлана Спајић, и проф. др Бошко Сувајџић.
По новом статуту установљено је ново тело, Савет УДПС, чији су чланови Миладин Шеварлић (председник Савета), Живорад Ајдачић, Божидар Зечевић, Милан Јелић, Момчило Ковачевић, Драган Коларевић, Мирко С. Марковић, Иван Панић и Стојан Срдић. Нови надзорни одбор чине: Владимир Ђорђевић (председник), Видан Богдановић и Драган Лазаревић. Веће части је изабрано у саставу: Сања Јанчић, Драган Перић и Андреј Шепетковски.
У слободној дискусији је изнето више занимљивих и корисних опажања. Посебно је значајно што је редитељ Саша Габрић изнео и нову иницијативу за извођење драмских текстова и предложио је да се у неком од позоришта у Београду сцена именује „Бранислав Нушић“.
Захваљујући партнеру УДПС, Хотелу „Радмиловац“, након седнице уследио је коктел и дружење свих генерација српских драмских писаца.
Милица Стојановић
Неизбежна, али добро скројена драма свих нас
Говор Зорана Стефановића, новог председника Удружења драмских писаца Србије, приликом преузимања дужности 26. септембра 2022.
Ако би се гледало само по медијској сфери и јавном утицају, српска култура данас, већ дубоко у научнофантастичном 21. веку, свела би се на симпатичну слику: „Четири чавчића на чанчићу чучећи цијучу“. (Неки би ову четворку читали као метафоре српске науке, уметности, просвете и вере, али то би, мним, било преоштро.)
Живимо у времену монтаже атракција, мицићевске како нас је Макавејев преко професора Зечевића недавно подсетио, када је стварност наводно бржа од уметности. Промена епохе је она чекана прилика за Удружење драмских писаца Србије, по природи најкадријем друштву да тумачи драму окружења и планете.
Бар ће тумачење бити лако: уметност је све данашње већ видела, и дочекала је да се осведочи. Зато кључне речи за Удружење драмских писаца Србије нису „промена“ или „прилагођавање“, већ „језгро смисла“, „континуитет“, „семе ситуације“, „геном“, „трајање“, „стил“, „ритам“, „напон“... То је онај Корен, стабло, паветина, да се послужим изразом вишеструко жалосних значења, као основа за будућа сабирања сећања, где ћемо накнадно увиђати моралну каквоћу свега и свачега што нас данас тишти и духовно драшка, што нас тера да лично делујемо.
Дух Удружења југословенских драмских аутора основаног 1929. — али и свих других у којима је Бранислав Нушић деловао још од краја 19. века — и даље остаје као стваран и истинит у геополитичкој и геокултурној ситуацији. У њој себе затиче и наследник, Удружење драмских писаца Србије, обновљено 1976. године као дом многих истакнутих умова једне културе.
Од чинилаца друштвене кохезије — ако изузмемо архајску веру предака или Политикин Забавник, којима се недовољно често враћамо — драмске уметности су остале као чинилац који нас спаја. Драмске уметности су одувек срце сваке заједнице и оне ће и сад обнављати саборно тело, културу, друштвене функције, па и државност, као одраз суверенитета и појединца и друштва. Бивајући драматург, културни делатник и истраживач — дакле, занатлија — технички закључујем да је Удружење драмских писаца Србије потребније него икада.
Претходни токови по којима је Удружење препознатљиво остаће као поуздани стубови наше задруге: култ свеукупне Нушићеве и нушићевске мисли, едиција „Савремена српска драма“, часопис „Драма“, програм „Корак ка позоришту“, конкурси за драмски текст, богат Интернет сајт...
Али већ постепено, у клицама, изничу и нови подухвати. Лексикон српских драматичара је у изради, а наставиће се и другим енциклопедијским подухватима. Проширићемо штампано и дигитално издаваштво. У току је повратак филмске и свеукупне драмске уметности у српске школе; заједнички ћемо делати са уметничким академијама и подстицати најмлађу професионалну генерацију, и оне још млађе, да заузму своје место у свемиру, храбро и без страха од грешака. Жеља нам је да спајамо најмлађе генерације са старијом, и да се вратимо нашим духовним прецима и доајенима око нас — да нас поуче и оплемене.
Ниједна ствар неће бити лака, нити угодно добијена, почев од основних људских права у трансљудским и неправим временима — почев од борбе за матерњи језик и писмо очинске цивилизације па све до права да стварате у поплави увезеног медијског и духовног смећа, токсичног, којом нас као штенад даве окупаторски капитал и његови домаћи помагачи. Борба је то одсудна: за уметнички интегритет, али и издавачки, духовни, културни и медијски простор који су пауци инжењерски премрежили.
Ова битка, очигледно, није битка само једног уметничког сталежа. Историјски је трен и позорница светске историје улази у моменат пред онај финални преокрет, баш по заборављеним знањима добро скројене драматургије на којој смо као студенти испите падали код проф. Владимира Стаменковића, јер смо мислили да та знања о скројености космоса неће више бити актуелна. Данас нам те лекције прича чак и тзв. вештачка интелигенција, коју смо научили да ствара уметност из искустава Човечанства, „главе цијелога народа“.
Морамо себе изнова себи да пре-објаснимо. Пре-приповедамо. Пре-прикажемо. А онда ћемо видети да ли смо приказа као авет или приказани као још цело биће. Једино се кроз оштар морални став једно друштво, култура, народ и нација могу обновити у великим временима. Преко драме, саме радње и деловања, где речи тек тад добијају смисао. Користићемо све димензије: и уметност и забаву и науку и медиосферу и издаваштво. Драмске уметности бар имају широк регистар трикова и оруђа.
Захваљујем се својим претходницима у председништву Удружења драмских писаца Србије, а нарочито постави која је на челу са господином Миладином Шеварлићем последњих деценија ушчувала ову барку и њен ковчежић пун семена као основу за будуће шуме и чопоре и јата на овом културном згаришту.
Хвала и вама присутнима, што сте из масе изашли и проговорили као део највеће од свих драма, наше сопствене. Као један од протагониста, настојаћу да кроз Удружење будемо достојни. Да будемо доследни теми, идеји, стилу и жанру наших појединачних и заједничких судбина, укључујући и ону која није нужно наша лично, али нам је запала да је драмски опевамо: народну, свечовечанску и космичку.
И да не пропустимо да у свему будемо забавни и душевни.
Зоран Стефановић
У свечаној сали Удружења књижевника Србије, Београд, 26. септембра 2022.
Биографија: Зоран (Милоша) Стефановић рођен је у Лозници, Србија, СФР Југославија, 1969. године. Драмски је писац и сценариста, културни радник, продуцент, истраживач. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 1994. године. На студијском боравку у Сједињеним Америчким Државама 1990. проучавао је менаџмент у култури и холивудску сценаристику. На ФДУ је докторанд теорије драмских уметности, медија и културе. Један је од утемељивача организоване производње филмске фантастике у Србији почете на ФДУ (1990) као и постјугословенске драматургије и позоришта у Македонији и Србији захваљујући драми „Словенски Орфеј“ из 1992. Италијанска енциклопедија Д'Агостини га је уврстила међу најзначајније српске драмске писце постјугословенског периода. Уметнички радови су му извођени, приказивани и превођени у десетак земаља Европе, Сједињеним Америчким Државама и Малезији. Тридесетак година је уредник и издавач стотина драма и друге сродне литературе, нарочито у пројектима „Сто драма до краја века Књижевне речи“ 1994-2000. и „Савремена српска драма Пројекта Растко“ почетом 1997. Као истраживач, објављује стручно-научне радове у монографијама, међународним часописима и зборницима. Члан је више уметничких и научних удружења у свету. Са Удружењем драмских писаца Србије интензивно сарађује од 1997, члан је од 2006, члан председништва од 2018. године, потпредседник УДПС од 2020. а председник од 2022. године. Добио је педесетак награда и признања за уметнички, културни и истраживачки рад.
Фото галерија
Снимио Жељко Јовановић,
Српско фотографско друштво и
Удружење драмских писаца Србије
- Живорад Ајдачић
- Владимир Арсић
- Видан Богдановић
- Александар Волић
- Владимир Ђорђевић
- Саша Габрић
- Милица Стојановић
- Владимир Ђурић Ђура
- Милутин Ђуричковић
- Божидар Зечевић
- Милан Јелић
- Жељко Јовановић
- Момчило Ковачевић
- Драган Коларевић
- Дејан Новчић
- Симо Поткоњак
- Петар Петровић (Пеца Марш)
- Радоје Радосављевић
- Живомир Ранковић
- Војислав Савић
- Стојан Срдић
- Филип Станковић
- Зоран Стефановић
- Миладин Шеварлић
- Андреј Шепетковски
