Жири,у саставу Александар Волић, председник,Зоран Ђикић и Стојан Срдић као чланови, након прочитаних четрнаест приспелих текстова, за 40. Конкурс Удружења драмских писаца Србије за награду Бранислав Нушић на седници одржаној 06.12.2019. године донео је следећу О Д Л У К У :
- Награда Бранислав Нушић, за најбољи драмски текст, као и плакета Бен Акиба, додељује се драми Анастезија, под шифром „3...2...1...“ , а драме Укопници, под шифром „Из земљине утробе“ и Да си ме тражио, не би бих те нашла, под шифром „Крик“, жири предлаже позориштима за извођење.
ДРАМСКИ ЈУНАЦИПОЗОРИШНИХ КОМАДА 40. КОНКУРСА
На овогодишњи Конкурс четрдесети по реду стигло је 14 драмских текстова.Пре читања, жири је мислио да у овако малом броју приспелих драма, неће бити добрих текстова. Међутим, од 14 добијених текстова, може се рећи да је ово по квалитету био завидан конкурс.
Осим три драме које су инспирисане нашом историјом, српском традицијом и народном бајком, сви остали текстови се баве животнимпроблемима савременог човека, ликова и судбинама протагониста данашњице – временом наше свакодневице, у којем се тиска доста неснађеног и несрећног света заробљеног у суморној стварности, осврћући се на не тако далеку прошлост, која јесте и није крива за тренутно стање душе, идентитета, тела, живота...
Ликови анализованих текстова су антихероји јер је њихова основна карактеристика немогућност промене властитог бића. Они су се преселили у савремену драматургију из телевизије која емитује упрошћену слику света. Гледаоци их воле јер тако личе по својој истости егзистенција, одржавању статус квоа.
Уз победничку драмуАнастезија,у ишчитаниом и анализованим драмским текстовима сигурно је било још пет-шест квалитетних драмских дела, што чини да је овај конкурс заиста успео и да не мора квантитет да даје и квалитет.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА ПОБЕДНИЧКУ ДРАМУ:
Награђени драмски текст Анастезија, под шифром „3...2...1...“ нам прецизно и искрено приказује последице ослобођеног општег зла које је дефинитивно немогуће зауздати, и против кога се мора сваки појединац борити у мрачној будућности којаје већ почела.
Ако се не рециклирамо благовремено, пропаст је неминовна.
Упозоравајућа, застрашујућа тематика ове футуристичке драме, живих ликова, убитачно тачног и течног дијалога зналачки водидрамску радњу ка кулминацији.
Невини се, ко зна кад и због чега утамничени, куну у своју невиност и беспомоћно оптужују вриштећи о томе из црне рупе светског поретка, коју су сами, преварени, оковали режимским ланцима и катанцима. Али мало је остало невиних.
Јунаци овог комада су тога потпуно свесни, па се тако и понашају. Они нити могу, нити хоће да поправе своју егзистенцију, нити чезну да је улепшају. О њима писац Анестезије пева, најтањим везом, слично римама нашег великог песника, о њима „који су живи, а сутра убијени“.
У овој драми свако je без икакве кривице већ крив, и ту повратка нема. Пропалесу све земље у којима су некад живели, а ускоро ће се срушити ионај свет којим сада, завезаних очију, бауљају.Савремен и могућ српски Орвел.Анестезијааутентично проговара о последицама ослобођеног свеопштог зла кoje je немогуће зауздати и против кога се сваки појединац мора борити.. Довољно је, у почетку ту борбу схватити kao сопствени одраз у огледалу свог живот. Да ли ће у томе успети, и да ли је та борба била узалудна, одговoриће нам сваки следећи светски поредак, чије самопоништавање, већ данас не сме бити доведено у питање. Том се процесу једино склањаш, ако нећеш у њему да учествујеш! „Али, не брини, сигурно ћеш учествовати, ако већ то не радиш, иако тога нисисвестан.“ Награђени аутор нас на крају драме, као писац од нерва, не оставља без извесне Наде, у долазак нове, боље и праведније сутрашњице.Све зависи од нас самих...
У Београду
Жири:
- Александар Волић, председник
- Зоран Ђикић, члан
- Стојан Срдић, чан