У недељу, 22. септембра, умро је у 81. години члан нашег удружења Милосав Буца Мирковић, последња ренесансна личност српске културе.
Бриљантни есејиста, књижевни и позоришни критичар, песник, драмски писац, управник Југословенског драмског позоришта, уредник издавачког предузећа ПРОСВЕТА, генерални секретар Српске књижевне задруге, члан Главног одбора Стеријиног позорја, учесник у оснивању бројних позоришних фестивала, члан безбројних жирија... И још нешто, веома значајно за модерну историју српске културе. У генерацијској и цивилизацијској провалији, што се пред нама данас отвара, губи се сећање на време Мирковићевог уредниковања, шездесетих година прошлог века, у часопису ДЕЛО, које је тада било стожер окупљања младих стваралаца што су новим, слободним духом надахњивали српску и југословенску културу.
Бујним, раскошним стиховима, Мирковић је био и непревазиђени песнички амбасадор свога жупског завичаја. Љубитељ уметности, живота, позоришта и вина, племенити дух и живописни боем, био је и велики пријатељ глумаца, у чију част је написао низ надахнутих песама.