Савремена српска драма број 17 / 2004

У овој књизи едиције “Савремена српска драма” може се, истина само донекле, сагледати тематску и жанровску разноврсност дела наших данашњих драматичара у њиховим настојањима да обраде теме и проблеме који заокупљују њихову пажњу а који углавном проистичу из актуелних збивања. Ако је драма Маслачак и Ретард Младена Поповића са једноставном, али карактеристичном одредницом 4 годишња доба, дело којем је додељена награда “Бранислав Нушић” на конкурсу Удружења драмских писаца Србије за 2003. годину, у суштини један поетски интониран натуралистички дијалог о немогућности љубавне узајамности младих адолесцената у посебним околностима, онда су драме неколицине аутора – Дивљач је пала Миладина Шеварлића, Нужна одбрана Драгана Томића и Тачка ослонца Јована И. Рајковића – специфична виђења наше друштвене ситуације током последње деценије прошлог и првих година овог века када се колоплет политике, односно власти, капитала и криминала развио до виртуозне спреге о чијем савршенству ни Нушић, који је први у своме Покојнику са гнушањем указао на ту појаву, није ни могао сањати! Тим делима придружује се Едуард Дајч Црвеном књигом о српском питању комичним приказом јаловости наших политичара у напорима да после више од пола века тоталитаризма овладају правилима и могућностима демократије. Најзад, један позоришни комад намењен деци – Црвенкапа у небајци Соње Богдановић написан у духу савремених интенција да се оствари интеракција са најмлађим гледаоцима.