ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook


Савремена српска драма број 28 / 2006

 


 

Књижевно позориште Удружења драмских писаца Србије с несмањеним ентузијазмом наставља своју репертоарску политику.
Из стваралачких лабораторија наших писаца излазе драмски текстови који – објављени у едицији Савремена српска драма – нуде увид у ширину тематских преокупација и жанровских изазова; речју, писци неумољиво и посвећено чине оно што је њихова програмска али и национална обавеза и доприносе обогаћењу наше драмске књижевности. За разлику од писаца, наша позоришта као да се међусобно такмиче запостављању домаће драмске литературе. Репертоари београдских театара отворени су само за једну врсту драмске књижевности – ону која помодно и, разуме се, закаснело хвата прикључак за тренд који је прохујао једним делом европских позорница. Реч је о „драми која удара у лице“ (in-yer-face theatre), односно о комадима пуним насиља, наркоманије и сексуалног злостављања који су промоцију доживели на маргиналним енглеским сценама а одатле се преселили у Европу, да би полако ишчезли и са њених, најчешће алтернативних позорница. Није проблем у томе што су наша позоришта посегла за оваквим комадима – јер театри прихватају бизарни репертоар онда када позориште нема свест о себи – али је проблем што су се позоришта затворила према другим естетикама. Да би апсурд био већи, ваља се подсетити да је једно наше угледно позориште чак оформило програм под називом „савремена енглеска драма“ преферирајући комаде овакве оријентације. Срећом, тај „истраживачки напор“ је пропао, али рецидиви естетике „крви и сперме“ и даље запоседају наше позорнице, јер позоришне управе верују да ће оваквим комадима освојити нову публику и вратити стару (која управо због оваквих драма и напустила позориште). Боље од савремених писаца не пролазе ни домаћи класици у нашим позориштима. У овој, 2006. години, обележавамо две стотине година од рођења Јована Стерије Поповића; ни отац српске драме није омиљен у позориштима: видели смо три поставке Лаже и паралаже, једну Родољубаца и једну комада Београд некад и сад што је недовољно за одавање почасти тако значајном писцу. Не бих се сложио са онима који сматрају да је репертоарска политика српских позоришта условљена глобализацијом и транзицијом, већ бих пре прихватио став да је текућа позоришна продукција производ некомпетентних и неспособних позоришних управа. У таквој ситуацији појава шест драмских текстова српских писаца представља велики знак охрабрења и пружа наду да смисао постојања националног позоришта није изгубљен. Шест драма у исти мах говори и о чињеници да су наши драмски писци далеко испред наших позоришта, не само када је реч о уметничкој, културној и социјалној мисији које треба да обавља позоришна уметност, већ и када говоримо о дисперзији и различитости настојања, подухвата и естетика којима су ове драме одређене.

Филтрирање наслова     Прикажи # 
# Наслов чланка Погодака
1 Савремена српска драма број 28 / 2006 459
 

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер