ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ЛИЦЕНЦА - LICENSE

Биографије, фотографије и непотписани текстови (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима


Biographies, photos and unsigned articles (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International.

*НАПОМЕНА

За драме и ауторске чланке ауторска права имају аутори или носиоци права. Дозволу за објављивање, умножавање, извођење или друго јавно коришћење можете тражити директно од аутора или власника ауторског права. Податке о ауторима можете добити преко Удружења драмских писаца Србије, од техничког секретара удружења Биљане Остојић, преко ел. адресе: ОВДЕ



 

Савремена српска драма број 34 / 2008

 


 

Конкурс за савремени драмски текст и награду Бранислав Нушић, који деценијама расписује Удружење драмских писаца Србије, већ годинама је, углавном, једина могућност за промоцију нових драмских текстова.
Због чега је тај конкурс значајан?
Одговор на ово питање може се дати релативно лако: због тога што су наша позориша затворена за писце и драме који не припадају одређеној естетици коју негује један број позоришних управа. Та естетика почива на једној скрајнутој школи драматургије која је одавно напуштена, барем у оним срединама (Енглеска, Немачка) у којима се појавила осамдесетих година. Једино се у нас и у неким транзиционим срединама – што ће рећи у срединама које не држе до  самопоштовања – негује овај облик драме која настоји да шокира и понизи гледаоца. Реч је, дакле, о естетици коју гледаоцима намећу позоришне управе; при томе се занемарује право гледалаца да желе да гледају и другачије позоришне комаде – од класике (стране и домаће) до дела која припадају различитим жанровима. До каквих је последица довела ова репертоарска искључивост? До опадања посете, пре свега; сасвим је логично да гледаоци неће гледати представу која их понижава и вређа. До пораста гледаности појединих жанрова, музичког позоришта и комедије, домаћег или страног порекла. До стварања искривљене, односно нетачне и непотпуне слике о савременој српској драми. До поједностављења и површности у глумачком изразу. Није, отуда, чудно што гледаоци (а и стручна позоришна јавност) подржавају представе Позоришта на Теразијама које су посвећене одабраним жанровима, као и представу Тако је морало бити Бранислава Нушића у режији Егона Савина у ЈДП-у; у овом случају реч је о мање познатој Нушићевој мелодрами која у Савиновој поставци негује емоцију налазећи јој ваљано упориште и покриће у глумачкој игри. Сличних примера има још; они показују да је позориште стрпљиво и издржљиво у чекању бољих времена, те да је преференција само једне естетике пролазна мода.
Драмски текстови сабрани у овој свесци едиције Савремена српска драма доказују да су драмски писци далеко свеснији потребе за неговањем естетског плурализма од наших позоришних управа. Сва штива објављена у овој свесци ушла су у најужи избор за награду Бранислав Нушић; жири Удружења драмских писаца Србије (Миладин Шеварлић, Миња Обрадовић, Иван Панић) имао је сложен и деликатан задатак да награди само једну драму, јер тако налажу пропозиције конкурса. Жири је издвојио дело Миодрага Илића Јеретик, ценећи не само хомогеност и поузданост драмског рукописа, већ и идеју толерације за коју се аутор залаже представљајући нам судбину филозофа Баруха Спинозе.

Филтрирање наслова     Прикажи # 
# Наслов чланка Погодака
1 Савремена српска драма број 34 / 2008 870
 

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер