ПРЕВОДИЛАЦ



 
 

 

Савремена српска драма број 39 / 2009

 


 

Радомир Путник (из поговора овој свесци Савремене српске драме)

Најновија свеска часописа Сцена (број 1–2, 2009) посвећена је представљању савремене немачке драме. Објављено је шест драмских текстова који би требало, по оцени приређивача овога тематског блока Маје Пелевић и Бојане Денић, да прикажу “један могући поглед тематских, стилских и формалних тенденција у савременој немачкој драми данас”. Пелевићева и Денићева констатују да се њихов избор у великој мери поклапа са репертоаром фестивала у Милхајму који је посвећен афирмацији савремене немачке драме. Тиме нас приређивачи посредно упознају са важном карактеристиком данашње позоришне политике у Немачкој, са осмишљеним неговањем савремене немачке драматургије. Циници би рекли да је Милхајм преузео некадашњи концепт Стеријиног позорја, када је овај Фестивал био посвећен домаћем драмском стваралаштву; Стеријино позорје је напустило ову програмску оријентацију и постало сајам свеколиких позоришних појава, што ће рећи да је изгубило физиономију зарад подржавања нејасних глобалистичких тенденција. Немци, као озбиљан народ, имају другачији приступ позоришној уметности и поштују своје драмске писце, па је сасвим заснован закључак да је једно од престижних места у савременом театарском животу Европе резервисано за немачко позориште управо због систематског и континуираног подржавања својих писаца.
Као корисна допуна тематском блоку савремене немачке драме, у истом броју Сцене, може да послужи оглед Ане Томовић “У сталном дијалогу са публиком”; Томовићева, наиме, бележећи искуства са студијског боравка у Немачкој, говори о начину организовања позоричне делатности у тој земљи. Као и у другим областима живота и рада, и у театарској делатности ради се плански и осмишљено где се синхроно повезују све области, од појаве драмског текста, преко продукције и менаyмента, до рецепције и учешћа представе на фестивалима. Другачије речено, озбиљна држава има и озбиљну културну политику. Ако смо своје прве театре у деветнаестом веку основали по узору на аустријска и немачка позоришта, ако смо редитеље и глумце слали на усавршавање у Беч и Минхен, зашто не бисмо и данас преузели искуства ове развијене позоришне средине? То је питање које се неодољиво намеће после прелиставања најновијег броја Сцене.
Одговор је, нажалост, јасан. Протекао је већ сувише дуг временски период у коме су први чиновници Владе Србије овлашћени да се старају о култури (министри) нудили произвољне концепте развоја ове делатности; сваки концепт – ма какав био – ако нуди системска решења заснована на закону, по природи ствари бољи је од анархије. Невоља је, међутим, у томе што ни такви концепти нису поправили стање. Они су само помогли да се уруше институције које су носиоци базичне националне културе, а импровизације у решавању кадровских питања и хитне санације појединих уметничких институција и даље помажу да се одржи привид да се у култури и уметности Србије одвијају какви-такви програми.
Нема сумње, најпотпунији и најзаснованији драматуршко-театарски концепт нуди, већ дуже од деценије, Удружење драмских писаца Србије, у сарадњи с Позориштем Модерна гаража. Концепт је, колико једноставан толико и логичан, јер му је циљ да читалачку, позоришну и уопште стручну публику упозна са драмским текстовима које стварају писци у Србији. Редакција едиције Савремена српска драма није заговорник ни промотер само једне естетике, једне позоришне концепције, тренда или моде, већ је, напротив, поборник неговања различитости израза, приступа, ауторских поетика и остварења, имајући на уму стратешку идеју да сваки добар драмски текст треба да буде представљен јавности, односно да се омогући ауторима да своја остварења презентују на достојанствен и прикладан начин. Театролози и други театарски познаваоци већ су установили
да је у овој едицији објављено око две стотине драмских штива, свих жанрова и стилова, и да су штампани драмски текстови писаца који припадају свим нараштајима – од најмлађег до најстаријег – али да су објављене и драме у међувремену преминулих чланова Удружења драмских писаца, чиме ово Удружење одаје дужно поштовање према делима стваралаца који више нису међу нама. Овим поступком Удружење драмских писаца Србије, у складу са својим скромним могућностима, часно обавља свој задатак у афирмацији и заштити и оних својих чланова који су нас, нажалост, напустили.
Најновији избор драмских текстова који доноси ова свеска, садржи четири оригиналне драме и једну адаптацију.

Филтрирање наслова     Прикажи # 
# Наслов чланка Погодака
1 Савремена српска драма број 39 / 2009 912
 

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер