ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook


 

Савремена српска драма број 41 /2010

 


 

Куда је кренула драмска књижевност на истеку прве деценије двадесет првог века? Какви су њени појавни облици, на које се технике ослања и, најзад, за које се естетске правце залаже? Ова и безброј других питања сустичу данашње драмске писце, постављајући им бројне недоумице као препреке које ваља савладати...
Позоришна пракса у нас, превасходно у Београду, одабрала је као свој програм естетику постдрамског позоришта, не истражујући превише шта овај појам у суштини означава. Такође, не питајући се да ли су наши глумци и редитељи кадри да одговоре захтевима ове естетичке школе. На крају, не питајући ни гледаоце зарад којих постоје, да ли хоће, желе и могу да разумеју такве представе. Професор Жан-Луј Бесон прецизно, и свесно се одричући вредносних судова, дефинише суштину постдрамског позоришта:
“...Постдрамско позориште се залаже за сцену као почетак и као продор, а не као преписивање стварности која би била изван ње (Леман). Њему дакле није потребно да води рачуна о традиционалним димензијама позоришта. Напротив, оно се користи свим уметностима: плесом, песмом, музиком, пантомимом, говорним позориштем, графичким уметностима, осветљењима, видеом, виртуелним сликама, холограмима...  Намера је да се подстакне уобразиља, да се покрену асоцијације, да се створи свет слика који се опире објашњавајућем читању и који се не може свести на једнозначну метафору (Хајнер Милер). Текст није искључен из тог пројекта, али се на њега не гледа као на ослонац и услов представе. Он је један од елемената, као и гестуалност, музика, визуелност. Као што истиче Ханс-Тис Леман, корак ка постдрамском позоришту преваљен је оног часа када су сва позоришна средства која нису језичка стављена у исту раван с текстом, или су се могла доследно замислити без њега. Постдрамско је захтев за стварном аутономијом позоришта у односу на драму, аутономијом коју су наслутили и прижељкивали још од краја XIX века симболисти а касније на безбројне начине и многи други: Арто, надреалисти, Гертруда Стејн, Виткјевич, итд., а која је доживела своју пуну зрелост тек у последњим деценијама ХХ века. (...) Какво ће бити сећање на ово позориште у одсуству текста који је, до сада, испуњавао ту функцију? Видео? Партитура коју тек треба измислити и у којој би били забележени плес, музика, текст и многобројни елементи представе? Можда ће постдрамско позориште бити позориште без сећања или ће сећање о њему бити тек фрагментарно.”*
Да ли треба подсећати читаоца ових редова да проф. Бесон закључује текст кондиционалом, да тек очекује да се појаве драмска штива која ће одговорити захтевима које поставља постдрамски театар. Другачије речено, Бесон закључује да ће постдрамски театар – можда – бити позориште будућности које ће имати сасвим другачији процес настанка и извођења представе, чиме нас подсећа и на једну другу истину коју су савремени менаџери нашег позоришта заборавили, ако су је икада уопште и знали: естетика једног позоришта не може се насилно мерити (кројити, парати, шити, итд.) мерилима неке друге естетике. То, преведено у језик позоришне праксе значи да није упутно нити пробитачно да се драме које припадају класичној књижевности, ренесанси, бароку, реализму, итд. на силу гурају у одећу постдрамског театра.
Ову истину, срећом, драмски писци добро знају. Знају, такође, да од њих не зависи даљи пут српског позоришта. Текући позоришни живот заснован је на чињеници да углавном редитељи одређују позоришну естетику, осим у ретким случајевима када се позоришне управе заложе за дело страног аутора. А очекивати да редитељи поседују било какву уметничку или друштвену одговорност је илузорно, осим, разуме се, часних изузетака. Круг оних који данас воде наша позоришта регрутован је из редова позоришних делатника који воле себе у позоришту, а не позориште у себи и по себи.

*
Жан-Луј Бесон: Постдрамско, у: Лексика модерне и савремене драме, приредио Жан-Пјер Саразак.

Филтрирање наслова     Прикажи # 
# Наслов чланка Погодака
1 Савремена српска драма број 41 /2010 1247
 

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер