ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ЛИЦЕНЦА - LICENSE

Биографије, фотографије и непотписани текстови (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима


Biographies, photos and unsigned articles (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International.

*НАПОМЕНА

За драме и ауторске чланке ауторска права имају аутори или носиоци права. Дозволу за објављивање, умножавање, извођење или друго јавно коришћење можете тражити директно од аутора или власника ауторског права. Податке о ауторима можете добити преко Удружења драмских писаца Србије, од техничког секретара удружења Биљане Остојић, преко ел. адресе: ОВДЕ



Часопис ДРАМА


Драма 46, зима/пролеће 2017. године




 

suvajdzic-188

Бошко Сувајџић


Знам да знаш

Сеаду Поробићу


Знам да знаш, драги мој Сејо, да није
време за славље,
не слави се ни Отац, прислоњен уз
небески крст.

(Ни Бог, рахметли бабо, Месија, ни
мој ни твој.)

Из портала бије радосна и божанска
вода
али нико да се пошкропи, пљусне,
залије.

Пустимо очеве, Сејо, нек очеви
почивају у миру,
под Елбом, слатководном, упрегнути
у јарам водени.

(У Хамбургу, испод поднева: шта
сањају ужарени локвањи?)

Знам да знаш да је пао Берлин,
да је пао Београд, да је пао Рим.

У Хамбургу, о томе не говоре ни
младе ни старе новине.
(Студенти, не читајте новине: не
читајте никакве новине.)

Уосталом, од чега правимо новине:
од очног дна, дамара вида,
завичајног руја, од извора
непресушја, рекох.

(Не читајте новине.
Спалите их, лист по лист, ред по ред,
иницијал по иницијал.)
И да је свирала капела маршеве
у Москви и у Берлину.

Сад свира у Вашингтону,
свира у Бриселу.

Жуков наздравља Монтгомерију,
Блер Kлинтону.

И кога брига што су некада давно
испијали коктеле Молотов и
Рибентроп?!

Kоктеле су испијали и Алах и Христ,
браћа по оружју.

(И Изет Сарајлић и Александар
Илић,
У "Kњижевној речи", осамдесет
шесте.)

Немци и Руси су братски поделили
Пољску,
а данас деле свет.

Необичне гљиве ничу не само у
Kатинској шуми
већ и у Великој Хочи и у Призрену.

Знам да знаш да је било Првог
Холокауста.
(Први Холокауст не пориче
постојање Другог.)

Да је било Првог великог клања
и мува по дечијем лицу и пре
Сребренице

(И пре Милице Ракић, испод
преградног зида.)

У Јасеновцу, на лелеку Саве,
где су сати одјекивали као бат.

Где је сваки сат одјекивао као бат,
као маљ, као кама,
као бат, као маљ, као кама, као
маргиналија вечности.

(Kао пљувачка скупљена у устима
Господа.)

Не, Сејо, нису нам потребни нови
Холокаусти,
ми Холокаусте имамо сваки дан.

Не треба нам ни фронт, ни Први ни
Други фронт,
ниједан није довољно дугачак за
наше цеви.

Знам да знаш, драги мој Сејо, да није
време за славље,
и да те није брига.

Јебига.

Филтрирање наслова     Прикажи # 
# Наслов чланка Погодака
1 Драма број 46, зима/пролеће 2017. године 911
 

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер