Д р а м а број 40 / пролеће/лето 2013
Јован Дучић
Мој добри роде, сви су лагали
Мој добри роде, сви су лагали, И твој су видик сав помрачили; За својом срећом само трагали, И свуда крали и све тлачили.
И место млека, крв су сисали, У страдањима твојим дугима. Твоје су светло име брисали, Да не знаш ко си међу другима.
С убицама су цркве стварали, И с издајником горде тврђаве; У заклетви те свакој варали, На води дигли мосте рђаве!
На згаришту ти држе говоре, На губилишту подло пирују, На буњиштима саде ловоре... И мртве уче сад да мирују.
Мој добри роде, сви су рђави, Вапај твој не чују што тугује! Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује.
Ломан је, роде, мост на провали, Свуд су у причест отров ставили... С лупежом све су новце ковали, Са кривоклетником завет правили.
|