ПРЕВОДИЛАЦ



 
 

 

Савремена српска драма број 10 / 2000

 


 

Радомир Путник (из поговора овој јубиларној свесци Савремене српске драме)

Испунио се циклус од десет књига које под непретенциозним али тачно изабраним насловом Савремена српска драма, удруженим снагама објављују Удружење драмских писаца Србије, Музеј позоришне уметности Србије и Завод за проучавање културног развитка.
У Поговору првој књизи, 1998. године, потписник ових редова написао је неколико реченица којима је желео да формулише настојање УДПС и Музеја позоришне уметности Србије као издавача; чини се да тим реченицама данас није потребно додавати допунско објашњење, јер објављене књиге најбоље илуструју онда изречене тезе, па сматрам да их треба сада и овде преписати и као окосницу досадашње уређивачке политике и као програм који ће, верујем, бити настављен. Дакле, у Поговору се вели: Зборник је публикација која јавности представља стваралаштво драмских писаца у нашој Републици. Зборник није антологија, пре би се могло рећи да се преко Зборника пружа поглед у стваралачке лабораторије савремених аутора.
Зборник, дакле, представља отворену радионицу драмских писаца. Због тога се ова свеска не ослања само на једну естетику, поетику или теорију драмског писања. Зборник жели да негује различитост израза. У до сада објављених девет књига, као и у десетој која је читаоцу у рукама, бране се и одбрањују ови принципи. Педесет- једна штампаних драма – и све заједно и свака понаособ – крунски су доказ плурализма есететика, праваца и опредељења и представљају праву библиотеку драмских штива писаца Србије, или, боље рећи, представљају аутентично позориште, живље и садржајније од онога које нуде наши театри током последњих неколико година. Репертоарска политика српских престоничких позоришта подложна је оштрој критици и тешко би је могао бранити било који управник позоришта који посао руководиоца куће обавља дуже од једне сезоне.
Може се, међутим, разумети изнуђено решење већине позоришта по коме се на репертоар стављају комади с малим бројем драмских лица; недостатак новца за опрему представе навео је театре да посегну за камерним делима. Камерна драма тражи један декор и три-четири костима, скромну расвету и минималне трошкове за све остале потребе. Позоришта у Србији, било да су градска или републичка, доведена су на руб егзистенције, или прецизније речено, позоришне институције су доспеле на ивицу гашења. Да би створиле привид своје континуиране делатности и трагања за “новом” естетиком, позоришне управе – најчешће –
проналазе камерне текстове разних иностраних, углавном непознатих писаца, и нуде их нашој позоришној јавности као узорна и хвале вредна дела; у том послу помажу им некомпетентни новинари проглашавајући минорне текстове откривалачким и значајним.
Драмски писци у Србији знају и разумеју у каквим условима раде наша позоришта; драмски писци не пате од ксенофобије и не противе се промоцији значајних страних аутора и њихових драма. Да би помогли позоришним управама, драмски писци Србије нуде им своје камерне драме; немаштина је овога пута одредила оквире и техничке условности драмскога штива. Речју, драме у овој свесци написане су као одговор писаца окупљених у УДПС на могућност позоришта да постављају комаде с минималистичким захтевима. У драмама се појављује мали број ликова (четворо), а и сви остали списатељски прохтеви су једноставни и лако испуњиви. Писци, дакле, негујући и даље различитости својих естетика, нуде позориштима дела чије сценско постављање не захтева велика средства. Ова, десета свеска драма, својим садржајем истовремено говори о инвентивности аутора који успевају да у задатим оквирима (4 глумца, један декор) начине занимљиве и целовите драме, достатне за целовечерњу представу.
Шест драма шесторице аутора очекује своје сцене. Десета свеска едиције Савремена српска драма сведочи о разноврсним списатељским поетикама, али својом усредсређеношћу на камерну форму сведочи и о прилагођавању писаца постојећим материјаним ограничењима у нашим театрима. Најзад, овде објављене драме доказују да писци, упркос “оскудним временима” како би рекао песник Жарко Васиљевић, ипак пишу.
Пишу добро.
Читајмо.


Филтрирање наслова     Прикажи # 
# Наслов чланка Погодака
1 Савремена српска драма број 10 / 2000 652
 

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер