• Контакт информације:
  • Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Glavni Heder

Савремена српска драма број 50 / 2013

 

С а д р ж а ј:

 

Радмила Смиљанић - Бунар

r-smiljДрамски текст Радмиле Смиљанић бави се сукобом генерација у оквиру једне породице у малој локалној неразвијеној средини. Преиспитивање традицијског модела у драми од стране младе генерације стасале у рату, одрастале у беди и одрицању, без посла и без перспективе доноси са собом неизбежну потребу за променом и одласком. Живот у сеоској заједници, у забити, негде у Републици Српској за младе људе није више привлачан. Традицијски модел као готово једини вишевековни познати оријентир је још само прежитак и сметња што стоји на путу личног напретка и среће.
Вешто скројен овај комад писан је уз велико познавање и драматуршки успело низање догађаја аутентичним језиком. Локални колорит у драми је уверљиво приказан а прецизним коришћењем локалног говора постигнута је слојевитост, изнијансираност и снажна уверљивост... >>> види поговор



Јелена Поповић - Мрки понедељак

j-popМрки понедељак је домаћа трагедија у три чина како нам у поднаслову каже сама ауторка Јелена Поповић. То је веома успео мунициозан драматуршки уобличен текст који нам ред по ред разоткрива наличје живота, у до тад наизглед складној патријархалној локалној заједници захваћеној променама, приказујући лицемерје неискреност и завист.
Радња почиње оног дана када син, власник кафане „ Мрки понедељак“ у кућу која је изнад кафане, на спрату, доводи, отетевши је а не испросивши (што је такође врста локалне обичајне неписане праксе) девојку са којом очекује дете и планира свадбу. Судбинску матрицу драме Мрки понедељак наћи ћемо у самој основи, карактеру тј. генетском коду: Такав му је и отац био. Ништа од чега се не умире није га бринуло... подједнако као и у наслову драме... >>> види поговор



Марио Ћулум
- Шалтер

m-culДрамски текст Шалтер Мариа Ћулума наизглед је апотеоза савременом добу. У њему шалтер из наслова није више онај мали дрвени прозорчић кроз чији узани отвор провирује глава службеника већ је то савремени пулт од метала и провидне пластике који се на сцену спушта обасјан снопом светла баш попут неког свемирског брода или тајанственог светог предмета. Уствари, исти такав пулт
већ одавно виђамо у банкама и осталим неоглобалистичким институцијама, преко којих нам нова светска влада постепено нас на њих привикавајући, уводи нове кодексе и правила понашања.
Између дивљења и страха, затечени становници, те неке као сајенс-фикшн али очигледо наше државе и домаће стварности, постају зависни у свом поверавању и очекивањима која износе пред њега... >>> види поговор



Горан Јокић
- Иваново отварање

g-jokУ експозицији Јокићеве драме дат је и заплет и кулминација радње. Након безазлене игре у школском дворишту дечак Иван остаје ускраћен за благодат очињег вида, што је ефектно представљено игром светла и
таме у прологу. Иванова судбина биће одређена сувопарним и сведеним исказом дежурног лекара.
Оно што следи јесте топла прича о дивним, једноставним људима који помажу дечаку да игром шаха заборави на своје проблеме и да им се храбро и отворено супротстави. Шта слепи дечак види у мраку? Какав је то немилосрдни божији скалппел који одстрањује благодат очињег вида недужном детету? Чиме дечак може да овидели таму? Кроз који растер ће управити свој унутарњи духовни поглед? >>> види поговор



Ранко Рисојевић
- Јолпаз Давидов

r-risУ комаду Јолпаз Давидов Ранка Рисојевића, који је настао по мотивима Кочићеве приповетке Јаблан и сатире Јазавац пред судом, приказивач мора тежити интерпретативној методи која паралелно тумачи предложак и његову драмску адаптацију. Посебно су у фокусу одређена изражајна средства и технике које омогућавају транспоновање прозног текста на језик драмске уметности. Драма Ранка Рисојевића настала је на основу симбиозе различитих литерарних предложака те нужно изискује усаглашавање литерарних и театролошких гледишта на дело. Отуда ће истицање и тумачење естетских елемената књижевог текста зависити од сценских решења и „занатских“ аспеката театрализације у тексту драме која је пред нама... >>> види поговор



Бранко Брђанин Бајовић
- Недођија

b-bajПрича о херојству и мартирству српског професора историје, у монтираном судском процесу у немачком логору, након неуспешног покушаја атентата на немачког фирера у јулу 1944. године, и страховитих репресалија и крваве одмазде у свим казнионама Немачког
рајха, обликује се из двоструке перспективе. Једно је драматуршка, обликована класичним театарским језиком, дијалогом и дидаскалијама. Друго је дневничко-монолошка форма, која делу даје одређену дозу веродостојности и лирске сугестивности.
Већ имена јунака (Спасо Спасовић), као и звучно-визуелна позадина (литургијска музика у конц-логору), упућују на то да је комад у ствари библијска парабола о изабраном мученику, који је на својим плећима понео терет грехова целога човечанства... >>> види поговор



Снежана Кутрички
, Бошко Сувајџић - Поговор

 


- - о о О о о - -



Едиција Савремена српска драма
КЊИГА 50

Издавачи:
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
11000 Београд, Господар Јевремова 19
МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ
11000 Београд, Господар Јевремова 19
ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

За издаваче:
Миладин Шеварлић
Момчило Ковачевић
Богдан Петковић

Одговорни уредник
Миладин Шеварлић

Главни уредник
Момчило Ковачевић

Извршни уредник
Снежана Кутрички

Редакција:
Миладин Шеварлић
др Бошко Сувајџић
мр Снежана Кутрички
др Едуард Дајч
Радомир Путник
Александар Ђаја

Коректура
Редакције

Ликовно и техничко решење
Ново Чогурић

Припрема за штампу
Светозар Станкић

ИСБН 978–86–85501–41–8

Штампа и повез:
“ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин
Штампање завршено маја 2013.
Тираж: 300 примерака


ЛИЦЕНЦА - LICENSE

Биографије, фотографије и непотписани текстови (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима


 Biographies, photos and unsigned articles (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International.

*НАПОМЕНА

За драме и ауторске чланке ауторска права имају аутори или носиоци права. Дозволу за објављивање, умножавање, извођење или друго јавно коришћење можете тражити директно од аутора или власника ауторског права. Податке о ауторима можете добити преко Удружења драмских писаца Србије, преко ел. адресе: ОВДЕ

© 2024 УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ. Сва права су задржана.