ПРЕВОДИЛАЦ



 
 

Савремена српска драма број 49 / 2012 ПДФ Штампа Ел. пошта

 

С а д р ж а ј:

 


 

Миладин Шеварлић - Антиквар

M_SevarlicМиладин Шеварлић, којега год жанра да се подухвати, заподева чуда и покоре. Радња драме Антиквар дешава се, како вели писац „у Београду, на Балкану, на размеђи епоха, у предаху између ратова“. У салону куће предузетника Његоша Мићуновића, у минималистичкој сценографији, набијено је све што се збило, што се збива и што ће се збивати на Балкану у предаху између ратова. Ако је то предах. Грамзивост мушких припадника чланова породице Мићуновића из Црне Горе, која се до економског успона и мале пословне империје уздигла на ратном профитерству деведесетих и поратном суровом демократском израбљивању државе, од ратних криминогених послова, шверца и пљачке, преко „легално“ намештених тендера и уносног вишекратног асфалтирања локалних путева, које доноси енормну добит, све до подизања резиденције – тврђаве на Дедињу. Путеви су локални, али је беда универзална. И вечна. Све поре српског друштва су корумпиране, и сви његови сегменти затровани. „Академик“ Лазица, приучени сељачки филозоф, представник корумпиране интелигенције. Петрија Мићуновић Пепа, покондирена тиква 21. века, купује домаће иконе са Косова и из Босне, плаћене крвљу и људском несрећом, како би се духовно оплеменила и адекватно, европејски опремила резиденцију на Дедињу... >>> види поговор

 

 


 

Стојан Срдић - Г е т о

S_SrdicЈунаци Срдићеве драме Гето су бекетовски јунаци, „богу подобни“ и никоме потребни, самовољни отпадници од уобичајеног поретка и удобности тзв. грађанског живота. Један другога прекоревају због смрада и недостојног живота, заборављајући да су се добровољно одметнули из света оних који живе тзв. обични грађански живот. Свако има своје разлоге за одметање у измећаре, које другима не казује, али до којих ћемо, свеједно, допрети до краја драме. Бестидни, лукави и грабљиви, они су истовремено и тужни и несрећни. Живе мимо света, поред контејнера, у својој бесмртној беди.
У дијалозима Баће, Мацоле и Дајке, као и у Ораторовим монолозима, све пршти од завидљивости, пакости и злобе. И од несреће, од које нема лека. Као ни од живота. Драматуршка техника Стојана Срдића чини ове јунаке пластичним и уверљивим.
Цео комад је метафора. Сакупљачи секундарних сировина смо сви ми, сугерише Оратор, који ходамо под капом небеском. У Срдићевој драми, то су они који су се одрекли дехуманизованог живота, који живе тзв. нормални људи, сиромашни духом. Међу бескућницима су се обрели не само поражени и понижени, већ и кротки, истинољубиви, правдољупци, миротворци, људи чиста срца, прогнани правде ради. И они други, поганци, измећари, бескућници, џукеле, изопаченици. Сви они, међутим, у том свету имају одређене етичке принципе у које спада пре свега слободна воља сваког човека да сам одлучује о својој судбини...
>>> види поговор

 

 


 

Ана Бујић - Временска прогноза за Аулиду

Ana_BujicЧему данас, у 21. веку, свет грчког предања и античке епопеје? Одговор нам, можда, може дати сама грчка трагедија. Као живот сам, као рођење и смрт, као непрекидна флуктуација облика и значења, грчка драма претрајава своје, па и наше време. Или, речима Мирона Флашара: „Свет старога грчкога предања, свет је реалистичан и песимистичан. На његовим границама стоји, за човека, мрак напречац, смрт зимогрозна; као и у схематизованим описима погибија хомерских јунака. Образац јуначког живота, велик у подвигу, постојан у храбрости, заоквирен је загушним појасом смрти.“ (Мирон Флашар, О грађи и јединству Илијаде, одломак)
Драме Ане Бујић, Оснивач и Временска прогноза за Аулиду, показују колико су вредности и трагедије старих Грка вечне. Колико су ратови на Балкану идентични ратовању под Тројом, и колико су сви ти ратови само одблесци једног истог, вечитог рата, који се стално обнавља и распирује међу људима и боговима. На Балкану, под Тројом, и другде.
Аулида, лука у Беотији, славно је место на коме су састале ахејске војне старешине уочи похода на Троју. Сама драма се заснива на познатом античком предању о томе да је Агамемнон у лову убио свету кошуту и тиме расрдио богињу Артемиду која је, преко врача Калханта, због краљеве дрскости, затражила жртвовање његове кћери Ифигеније, како би допустила повољан ветар за ахејски поход на Троју... >>> види поговор

 

 


 

Стамен Миловановић - Не плачи, Петра

S_Milovanovic2За драму Не плачи, Петра Стамен Миловановић је добио награду „Драгојло Дудић“ 1999. године. Драме Повратак и Не плачи, Петра штампане су у издавачком предузећу „Кадињача“ у Ужицу 1999. године. Драма Стамена Миловановића пропитује историјске догађаје Првог светског рата и арбанашку голготу из једне микроперспективе, са основном мишљу која се проблематизује у драми: каква је судбина жене у свету мушких послова, ратова и погибија. У узвишеном, трагичном тренутку у коме треба да се одрекну части како би спасле своје мужеве, и малаксале српске војнике, или да се одрекну мужева и сачувају женско и људско достојанство, у коме су свеједно на губитку, жене показују сву величанствену снагу и истрајност у живљењу живота и трпљењу неотрпивог, исконску снагу мајке да остави иза себе пород, и жене да сачува породицу и по цену да је изгуби, подсећа на дилему која се среће у нашој епској поезији.
Миличина тужбалица за животом и неоствареном судбином срећно удате жене и мајке истовремено је и њена химна женској жилавој укорењености и везаности за живот у драми Стамена Миловановића. Жена, суочена са ништавилом смрти и непостојања, не одустаје. Животне вредности које она поштује и којих се придржава веће су од свих вредности којих се одрекла и које је прихватила. Веће су и од ње саме. Мушкарци се упорно боре за жену коју воле. Заслужују је својом љубављу и један и други... >>> види поговор 

 

 


 

Бошко Сувајџић - П о г о в о р

 


 - - о о О о о - -


Едиција Савремена српска драма КЊИГА 49

Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ 11000 Београд, Господар Јевремова 19; ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Београд, Мајке Јевросиме 30
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
За издаваче: Миладин Шеварлић и Братислав Петковић
Одговорни уредник, Миладин Шеварлић
Главни уредник, Момчило Ковачевић
Извршни уредник, Недељко Бодирога
Редакција: Миладин Шеварлић, Бошко Сувајџић, Снежана Кутрички, др Едуард Дајч, Радомир Путник, Александар Ђаја
Коректура: Редакција
Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић
Припрема за штампу, Светозар Станкић
ISBN 978–86–85501–40–1
Штампа и повез:
“ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин
Штампање завршено новембра 2012.
Тираж: 300 примерака

Share/Save/Bookmark
 

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер