ПРЕВОДИЛАЦ



 
 

Савремена српска драма број 48 / 2012 ПДФ Штампа Ел. пошта

 

С а д р ж а ј:

 


 

Горана Баланчевић - О г в о ж ђ е н а

G_BalancevicДрама Огвожђена Горане Баланчевић представља савремену антибајку. Највише подсећа, и не само поетиком наслова, на бајку о Баш Челику. Велики песник Оскар Давичо представио је у својој поеми „Баш Челик“ аждајолику неман из усменог приповедања као гвоздензубу, ружну, деформисану, оштроконђасту направу која прождире стварност. Звер искежених гвоздених зуба. Горана Баланчевић је своју сирову, огвожђену визију савременог живота жанровски уклопила у поетику бајке без фантастике, радње без јунака, приче без (срећног) краја. Сва у поигравању конвенцијама, Баланчевићева их умешно инвертује и пародира, креирајући игриво – трагичку визију свакодневице. Неподношљиву лакоћу Ужаса живљења у савременој Србији представља разиграно и полетно, са завидном литерарном убедљивошћу.
Драмска радња обухвата живот у провинцији. Посебно се анализују судбине малих људи окупљених око пруге која не води никуда, и возова који никада неће поћи. Јер немају коме ни камо да пођу. Већ уводни мизансцен је више него знаковит:
Травњак крај пруге. Ту се налази једна стара локомотива која очигледно већ дуго није у функцији. Испред локомотиве је камен који изиграва сто за игру. Дечак седи на столичици ослоњен на камен, гледа у неке папире и смеје се. Девојчица га посматра са локомотиве носећи лутку - бебу у наручју, стару лутку направљену од разних материјала – крпа, пластике, гуме, лутка је одвратна, али је Девојчица воли. Деца су све време разиграна, уживају у игри...  >>> види поговор

 

 


 

Маша Певац - Јуначка приповедања

M_PevacАрхеолошка истраживања по ископинама митског наслеђа урбане културе предузима друга млада савремена позоришница, талентована Маша Певац, која пише комад Јуначка приповедања као инвертовани исечак из добре старе класике Дечјих и домаћих бајки браће Грим. Са лепом дозом хумора, ироније и цинизма. Ту су Јуначина, Аждаја и Баба. Јуначина је кукавица и лезилебовић, човек без идеала и без циља, без посла, без перспективе, без храбрости. Аждаја пак компјутерски фанатик који комуницира са Јуначином путем компјутерског екрана. Где су Јуначина и Аждаја, ту је, наравно, и Баба. Баба у бајкама искушава главног јунака, и након позитивно решених провера, јунак стиче чаробно средство помоћу којега ће савладати противника. Баба у драми искушава јунака на други начин, како би спознала да ли је емоционално и етички зрео да преузме одговорност за своју судбину и судбину свога брата. Намонтирана јапи девојка, – у комаду је сурово пребија набилдовани силеџија, коме се Јуначина не супротставља јер му за то мањка храбрости, – представља супституцију отете нежне принцезе која обично оличава главни циљ и смисао животног пута и учињеног подвига главног јунака. Само што овде пут губи смисао, подвига нема, нема ни јуначког амбијента ни амбијента бајке. Све је сурово изокренуто и преиначено. У урбаном амбијенту, Јуначка приповедања приказују грубо, наказно, длакаво, ружно, смрдљиво наличје живота. У таквим релацијама, посебно су функционална упућивања на оне мале драгоцене сегменте аркадијског живота у природи, оно митско доба првобитне невиности и саживљености човека и природе, у сећањима и исповести главне јунакиње. Где се дело то стециште плодности, зрења и обиља? Говор је урбан, између псовке и благослова, сочан и језгровит, заснован на жаргону и сленгу... >>> види поговор

 

 


 

Димитрије Коканов - Вилинска прашина

D_KokanovВилинска прашина Димитрија Коканова, с друге стране, не пружа могућност избора нити избављења. Од почетка до краја све је у знаку насиља и смрти. Из прошлости се помаља Зло, огољено и исконско. Речима се подмазује прецизни механизам одмазде. У осветничком манихејству рађа се страшна правда, налик старозаветној, окрутна и праелементарна. Атмосфера се згушњава у унутарњу тескобу динамиком којом се зидови позорнице примичу један другоме. Јунаци се тетурају, загрцнути и засопљени, немушти од међусобне нетрпељивости и мржње. Нема ваздуха. Искрсавају авети прошлости, која сама постаје авет. Ређају се психички девијантне особе и грозоморни догађаји. Дефилују моралне наказе, дехуманизовани монструми изобличени убилачким поривима и патолошком мржњом. У породичној драми има елемената друштвене сатире, али је у основи натуралистичке матрице приказивање менталних поремећаја који су биолошки детерминисани. Жртва и насилник, који на крају силује своју ментално оболелу (полу)сестру, слепи отац – грешник који свему томе мора да присуствује, син – отпадник који је прокоцкао целокупно имање и заложио породицу као на јавној дражби, мајка која се обеси како би се коначно избавила од Живота. Мучно и загушљиво. Нема ваздуха. Тешка и опора драма, коју није лако „сварити“. Као ни живот у Србији данас... >>> види поговор

 

 


 

Светозар Влајковић - И Невидљиви воли ватромет

S_VlajkovicКомад старог мајстора, Светозара Влајковића, И Невидљиви воли ватромет, бравурозна је друштвено - политичка сатира која иронично-гротескно представља политичаре – револуционаре, изборне кампање и медијске манипулаторе, демократе – диктаторе, тајне службе у служби Тајанства, подземне и невидљиве силе историје, робове идеологије, идеологе застареле политике. Демистификујући све те невидљиве полуге власти и моћи, писац не демонтира ни једну ни другу. Обе и данас, као и јуче, почивају на слепом насиљу, лаковерности, убилачким поривима и незнању. Комад се уклапа у поетику апсурда и гротеске. Филозофи су председнички шофери, доктори убијају бојевим мецима, први доглавници постају први безглавници, председници оверавају стварност док их стварност не овери. Мефистофеловска фигура Невидљивог представља добар аргумент за сва садашња и будућа непочинства и злочине. Јавни интерес државе добар је алиби за све. У обиљу црног хумора, у динамичном тексту све је извргнуто руглу и пародији. Веома инвентивно и ефектно. И надасве депримирајуће. Историја се овде не понавља. Једино што је постојано, то су апсурд и воља за моћ... >>> види поговор

 

 


 

Бошко Сувајџић - П о г о в о р

 


- - о о О о о - -


 

Едиција Савремена српска драма КЊИГА 48

Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ, 11000 Београд, Господар Јевремова 19, ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
За издаваче: Миладин Шеварлић и Братислав Петковић
Одговорни уредник, Миладин Шеварлић
Главни уредник, Момчило Ковачевић
Извршни уредник, Недељко Бодирога
Редакција: Миладин Шеварлић,  Бошко Сувајџић,  Снежана Кутрички,  др Едуард Дајч, Радомир Путник,  Александар Ђаја
Коректура: Редакција
Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић
Припрема за штампу, Светозар Станкић
ISBN 978–86–85501–39–5
Штампа и повез: “ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин
Штампање завршено марта 2012.
Тираж: 300 примерака

Share/Save/Bookmark
 

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер