ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook


Савремена српска драма број 47 / 2011 ПДФ Штампа Ел. пошта

 

С а д р ж а ј:

 


 

 

Божидар Зечевић - П И В А Р А

Божидар ЗечевићДрама Пивара Божидара Зечевића изврстан је текст који је с разлогом у своје време освојио награду “Бранислав Нушић”. С једна-ким разлогом овај текст отвара и 47. број “Савремене српске драме”. Као у већини текстова који су пред нама, и у Зечевићевој драми делатан је документарно-историјски подтекст. То је временски период који обухвата последње дане окупације у Београду и представља увертиру у долазак партизанских ослободилаца:
ЛИР:  (Стоји у врху хора, широким гестом отвара једну књижурину и чита из дубоког тембра)
Историја српског позоришта. Страна 97. “Импровизована позоришна дружина у ’Нипертовој пивари’”. Одмах по обустављању рада Народног позоришта, један део глумаца у Београду прелази под скут индустријалца Ђорђа Ниперта, који у великом предворју пиваре гради позорницу и врши остале потребне радове. Тако су отпочеле представе. Приказано је више комада по Нипертовом избору. (С пажњом затвара књижурину) Даме и господо! Частим се што испред српског глумишта могу да поздравим овај скуп и дичном потомку нашег театарског меценарства још једном упутим ријеч и топле хвале. Како је дивно то што је учинио ваш дјед! Како је величанствено то што чините ви сада: на обљетницу тог племенитог чина Ваш дом наново прихвата сирото казалиште! ... >>> види поговор

 

 


 

Миладин Шеварлић - МЕРЛИНКИНА ИСПОВЕСТ

M_SevarlicУ монодрами Мерлинкина исповест дидаскалије на почетку и на крају драме усмерене су ка демаскирању глумца и дезилузовању театра. Искорак ка стварности осигуран је исечцима из живота којима је драма уоквирена:
“Ова монодрама рађена је према аутобиографији трансвестита Вјерана Миладиновића Терезин син. (Издање аутора, Београд 2002). Књигу сам добио од аутора почетком 2003. године. Било је то у Народној опсерваторији, на Калемегдану, где је Миладиновић нашао уточиште и посао. Пребивао је у станчићу, у Планетаријуму, у Доњем граду. Текст који следи произашао је из
нашег тадашњег договора.”
Контекстуални оквир сурово је заокружен на крају комада: “Вјеран Миладиновић нестао је крајем марта 2003. године. Његово тело нађено је 23. априла у Крњачи.”
Жанр монодраме најприкладнији је за исповест женске проститутке у мушком телу. На устук традиционалном полном диморфизму, који у суштини одражава бинарне друштвене и културолошке структуре, “трећи пол” који оличава главни јунак овог комада одблесак је исконског пребивања женске аниме у мушком телу, која ће ишчезнути паралелно са растакањем имагинарне државе у којој се јединка као таква и конституисала. Помало изненађујуће за Шеварлића, који воли велике догађаје и крупне историјске теме, или пак уплиће елементе политичког театра у осовину драмског заплета, у овом комаду све је сведено, лирски набрекнуто, емоционално до сржи, мелодрамски интонирано... >>> види поговор

 

 


 

Стамен Миловановић - С К Р К О Л И Ј Е

S_Milovanovic2У комаду Стамена Миловановића необичног наслова Скрколије у средишту пажње стоје управо питања Љубави и Бога. Пратећи судбину два брата, од којих је један обележен церебралном парализом, али и духовном чврстином коју ће демонстрирати до самог краја драме, и другог, здравог и правог, али ускраћеног за истинска осећања, обузетог коцкарским пороком и животом у сенци болесног и надареног брата, текст заокупља пажњу од почетка до краја. Брат жртва и брат који се жртвује. Дирљива прича о понорним дубинама душе, о скривеним Божјим путевима, о љубави и чежњи. Изузетно је ефектна карактеризација проститутке Светлане, искусне професионалке и невине заводнице, која се са својом злехудом судбином носи како може и како мора. Врло упечатљива карактеризација и креација драмског писца. Отворена, простодушна, наивна и срдачна, спремна да разуме и опрости, са израженом емпатијом
према ускраћеним и осујећеним људима, лишеним среће и здравља, проститутка Цеца је изузетно успео драмски лик. С друге стране, Јелена, нормална девојка, малограђанка и охолница, која жели Стојанову љубав, а није спремна да се жртвује за њу, као да не поседује нерв за разумевање обичних људских мука и страдања. Као да су у овом Миловановићевом комаду заменили улоге они здрави, нормални и успешни, и они други, обележени и прокажени, који и поред свих својих хендикепа, нису изгубили веру у живот и људе. Вешто написан комад, који потврђује репутацију Стамена Миловановића као провереног драмског писца... >>> види поговор

 

 


 

Предраг Перишић - СРЕЋА У НЕСРЕЋИ

P_PerisicИ црнохуморна комедија апсурда Срећа у несрећи Предрага Пе-ришића тематизује трагичну човекову усамљеност у информатичком и дехуманизованом пост-свету. Постмодерном, постхуманистичком, посткомунистичком, пост-транзиционом, пост-рестант свету. У коме нико никога не разуме и ништа ничему не претходи. Комедија Предрага Перишића Срећа у несрећи на нушићевски начин тематизује српску савремену судбину. Прича о згаженом Човеку и Министру прича је о нама самима, о нашим заблудама и глупостима. Заплет је познат, али врло ефектан. Чиновник Стојан има ту несрећу да буде згажен на пешачком прелазу, док чиновнички опортуно прелази улицу на зелено. “Срећа у несрећи” је, међутим, то што је узрочник несреће џиновски монструозни владин “ауди” са затамњеним стаклима, а починилац нико други до актуелни Министар. Тачније, његов малолетни син. (Учило дете да се вози) Из овог заплета проистећи ће урнебесна комедија апсурда.
СТОЈАН:    Нећеш веровати колико сам ја сре}ник. Згазио ме је лично господин Министар!

КОВИЉКА:    Министар? Лично те он згазио?

СТОЈАН:    Кажем ти сто пута, није он... Његов мали... Учио Министар дете да вози ауто.             Глупо је да министрово дете не зна да вози ауто!... >>> види поговор

 

 


 

Бошко сувајџић - П о г о в о р 

 


- - о о О о о - -


 

Едиција Савремена српска драма КЊИГА 47

Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ, 11000 Београд, Господар Јевремова 19, ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
За издаваче: Миладин Шеварлић и Братислав Петковић
Одговорни уредник, Миладин Шеварлић
Главни уредник, Момчило Ковачевић
Извршни уредник, Недељко Бодирога
Редакција: Миладин Шеварлић,  Бошко Сувајџић,  Снежана Кутрички,  др Едуард Дајч, Радомир Путник,  Александар Ђаја
Коректура: Редакција
Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић
Припрема за штампу, Светозар Станкић
ISBN 978–86–85501–38–8
Штампа и повез: “ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин
Штампање завршено јула 2011.
Тираж: 300 примерака

Share/Save/Bookmark
 

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер