ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ЛИЦЕНЦА - LICENSE

Биографије, фотографије и непотписани текстови (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима


Biographies, photos and unsigned articles (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International.

*НАПОМЕНА

За драме и ауторске чланке ауторска права имају аутори или носиоци права. Дозволу за објављивање, умножавање, извођење или друго јавно коришћење можете тражити директно од аутора или власника ауторског права. Податке о ауторима можете добити преко Удружења драмских писаца Србије, од техничког секретара удружења Биљане Остојић, преко ел. адресе: ОВДЕ



Часопис Драма
  • Драма 49
  • Драма 47



    Драма 47, пролеће/лето 2017. године

     

     


     

     

    Цар Лазар и царица Милица
    (Одломак)


    Kад ујутро јутро освануло
    И градска се отворише врата,
    Тад ишета царица Милица,
    Она стаде граду код капије.
    Ал ето ти војске на алаје,
    Све коњици под бојним копљима.
    Пред њима је Бошко Југовићу
    На алату, вас у чистом злату.
    Kрсташ га је барјак поклопио,
    Побратиме, до коња алата.
    На барјаку од злата јабука,
    Из јабуке од злата крстови,
    Од крстова златне ките висе,
    Те куцају Бошка по плећима.
    Примаче се царица Милица,
    Па увати за узду алата,
    Руке склопи брату око врата,
    Па му поче тијо говорити:
    ,,О мој брате, Бошко Југовићу,
    Цар је тебе мене поклонио,
    Да не идеш у бој на Kосово
    И теби је благослов казао
    Да даш барјак коме тебе драго,
    Да останеш са мном у Kрушевцу,
    Да имадем брата од заклетве.”
    Ал говори Бошко Југовићу:
    ,,Иди, сестро, на бијелу кулу!
    Не бих ти се јунак повратио,
    Ни из руке крсташ барјак дао,
    Да ми царе поклони Kрушевац!
    Да ми рече дружина остала:
    ’Гле страшивца, Бошка Југовића,
    Он не смједе поћи у Kосово,
    За крст часни крвцу прољевати
    И за своју вјеру умријети’.”
    Пак поћера коња на капију!


  • Драма 46


    Драма 46, зима/пролеће 2017. године




     

    suvajdzic-188

    Бошко Сувајџић


    Знам да знаш

    Сеаду Поробићу


    Знам да знаш, драги мој Сејо, да није
    време за славље,
    не слави се ни Отац, прислоњен уз
    небески крст.

    (Ни Бог, рахметли бабо, Месија, ни
    мој ни твој.)

    Из портала бије радосна и божанска
    вода
    али нико да се пошкропи, пљусне,
    залије.

    Пустимо очеве, Сејо, нек очеви
    почивају у миру,
    под Елбом, слатководном, упрегнути
    у јарам водени.

    (У Хамбургу, испод поднева: шта
    сањају ужарени локвањи?)

    Знам да знаш да је пао Берлин,
    да је пао Београд, да је пао Рим.

    У Хамбургу, о томе не говоре ни
    младе ни старе новине.
    (Студенти, не читајте новине: не
    читајте никакве новине.)

    Уосталом, од чега правимо новине:
    од очног дна, дамара вида,
    завичајног руја, од извора
    непресушја, рекох.

    (Не читајте новине.
    Спалите их, лист по лист, ред по ред,
    иницијал по иницијал.)
    И да је свирала капела маршеве
    у Москви и у Берлину.

    Сад свира у Вашингтону,
    свира у Бриселу.

    Жуков наздравља Монтгомерију,
    Блер Kлинтону.

    И кога брига што су некада давно
    испијали коктеле Молотов и
    Рибентроп?!

    Kоктеле су испијали и Алах и Христ,
    браћа по оружју.

    (И Изет Сарајлић и Александар
    Илић,
    У "Kњижевној речи", осамдесет
    шесте.)

    Немци и Руси су братски поделили
    Пољску,
    а данас деле свет.

    Необичне гљиве ничу не само у
    Kатинској шуми
    већ и у Великој Хочи и у Призрену.

    Знам да знаш да је било Првог
    Холокауста.
    (Први Холокауст не пориче
    постојање Другог.)

    Да је било Првог великог клања
    и мува по дечијем лицу и пре
    Сребренице

    (И пре Милице Ракић, испод
    преградног зида.)

    У Јасеновцу, на лелеку Саве,
    где су сати одјекивали као бат.

    Где је сваки сат одјекивао као бат,
    као маљ, као кама,
    као бат, као маљ, као кама, као
    маргиналија вечности.

    (Kао пљувачка скупљена у устима
    Господа.)

    Не, Сејо, нису нам потребни нови
    Холокаусти,
    ми Холокаусте имамо сваки дан.

    Не треба нам ни фронт, ни Први ни
    Други фронт,
    ниједан није довољно дугачак за
    наше цеви.

    Знам да знаш, драги мој Сејо, да није
    време за славље,
    и да те није брига.

    Јебига.

  • Драма 45


    Драма 45, зима/пролеће 2016. године

     


     

    stojan_srdic

    Стојан Срдић

    Јаук Стамене Срдић*


    1.

    рукама нијесам помиловала
    а да ме не заболе

    дјецу нисам повила
    а да не задрхтим

    усне нијесам отворила
    а да не јаукнем

    очима нијесам погледала
    а да не заплачем

    година није прошла
    а да ми неко не умре

    2.

    ово је све љуцко
    ово је сав живот Срдића

    и Смрт је љуцка али моја није
    умире ми се а не да ми се

    Смрт Дружбеница
    одабира:

    у Поноћ
    у првом даху Младе Госпојине
    младицу
    Ружицу моју
    за радовање своје
    Светица узе

    не стигох ни да јаукнем
    Млада Госпојина, журно, јутро призива
    и у првом цику
    сина ми
    седмогодишњу радост, Богу одведе

    3.

    у седмом дану моје двоструке црнине
    и мог бугарења
    наиђоше усташе

    осмјех им грозан
    пјесма барапска

    браћу ми Кристових година
    на мојим рукама заклаше

    4.

    док сам браћу
    оцу и мајци носила

    плакала сам

    не за дјецом Ружицом и Јабланом
    не за браћом Диком и Јунаком
    већ за пољима непокошеним:
    за јечмом
    што му црне птичурине
    и свакојаки 
    лелујају класје

    плакала сам
    што га из земље кидају
    што му зрно пред Милим Богом
    разносе
    и изметом својим погане

    5.

    муком јаучем
    по међама, камењу
    по фошама

    ко слијепа
    враћам се у Медена Селишта

    враћам се
    да развијем тјесто
    за питу
    без ичега

    враћам се
    да Ватром Свемогућом
    освјетлим мракове
    и лице Свог Човјека

    да ме пољуби
    да му се нијема и мртва изјадам
    како сам поред браће
    оца с једне
    мајку с друге стране
    испред куће спаљенице
    саранила

    како сам
    од неспаљених
    преслице и вретена
    крст направила

    6.

    кад загазих у Рођенку
    у најрођенију од свих њива
    нз жита, траве и дивијака
    из трњина, глогиња, зовика
    из ограда
    из птичијих
    из змијских гнијезда

    испод пласта

    из вајата, појата, трапова
    из сепета, из траља

    испод стреје
    испод ластавице

    са пантри
    из јасала

    изронише црни пси
    који у ланцима и на жици
    воде
    Чоека Мога
    и још седамдесет и једнога

    7.

    и без очију да сам била
    видјела бих како горе
    Медена Селишта

    горе куће до шљивика
    шљивици до пчелињака
    пчелињаци до плотова
    плотови до бунара

    у бунарима кључа вода
    и крв дјетиња

    у бунарима, немирна слика Небеса
    и смијех злотвора
    којима Бог помаже

    8.

    лутам од бунара до плота
    (овај се длан простора
    претворио у беспуће)

    не знам ни ко сам, ни шта сам
    од осјена сам лакша

    дими се праг, руга се жижак сунцу
    и вериге; топла вјешала црна
    њишу се на догорелој греди
    пријети
    угљенисани хљеб испод сача

    лутам, жедним, ослушкујем
    са Корићне, из јаме
    још јаучу мртви
    још живи ћуте

    још се диме рогови 
    још су врела пила

    и још жене женама личе
    хоће:
    да из безданке извадимо своје

    9.

    дубока је јама
    од сваког погледа дубља
    али, они тамо леже
    онако, како су пали
    без главе, без руку
    неки без ичега

    црна је јама, црња од сваке мисли
    и црна је у њој вода која
    Сињем мору јури

    ми кукавне, да кукавније не можемо бити
    режемо косе, плетемо ужад
    нема помоћи, нема лијепог гласа

    Смрт фијуче, пријете ножеви
    пријети
    нарасла бујад

    10.

    сплетосмо ужад, спустисмо се доље
    ошишане и голе, преврћемо мртве
    угледах свог Шпиру, у руци држи главу
    видјех и Миличиног Саву
    лежи
    испод оне тројице
    изгледа ко жив, и некако млађи

    одјекује јама, од плача и вриске
    и смрт и живот разбуђују љиљке,
    једна познаде прст, друга руку
    а свака цјело тјело тражи
    драги су опанци, чарапе и пршњаци
    драго је и око
    и све што се нађе


     

     

    * Из збирке песама: Медена селишта, издавач СКЗ 1997. године

  • Драма 42

    Драма број 42, пролеће/лето 2014. године

     


     

    Милорад Митровић

    Свиња реформатор


    Била поноћ нема, глува,
    вртар спава, врт не чува,
    и сред врта цветна, чедна,
    увуче се свиња једна.
    Свуд по врту гледа, мери,
    па започе да се цери:
    „Баш су људи ума мала,
    узалуд им само хвала;
    ове травке шта им вреде,
    шта ту има да се једе?
    Гле, свуд руже, лале стоје,
    и шебоји разне боје,
    а баш нигде тиква нека,
    ил’ коричак од дулека...
    Па бар да је цвет до цветка,
    да је реда и поретка;
    већ ту леја, тамо бокор,
    права збрка, јад и покор.
    Стан’те људи, ташта главо,
    да видите умље право,
    да сазнате шта ја вредим
    кад прионем врт да средим.“

    Била поноћ нема, глува,
    вртар спава, врт не чува,
    и на посо свиња преже:
    кида лишће, чупа вреже,
    по лејама рови, рије,
    ломи притке и саксије,
    поразбаца цвеће свуда,
    и направи триста чуда.

    А кад сину сунце врело,
    јадно цвеће паде свело.


  • Драма 48
  • Драма 44

    Драма 44, пролеће/лето 2015. године



     

    dis

    Владислав Петковић ДИС

    Наши дани


    Развило се црно време опадања,
    Набујао шљам и разврат и пороци,
    Подиго се трули задах пропадања,
    Умрли су сви хероји и пророци.
    Развило се црно време опадања.

    Прогледале све јазбине и канали,
    На високо подигли се сутерени,
    Сви подмукли, сви проклети и сви мали
    Постали су данас наши суверени.
    Прогледале све јазбине и канали.

    Покрадени сви храмови и ћивоти,
    Исмејане све врлине и поштење,
    Понижени сви гробови и животи,
    Упрљано и опело и крштење.
    Покрадени сви храмови и ћивоти.

    Закована петвековна звона буне,
    Побегао дух јединства и бог рата;
    Обесисмо све празнике и трибуне,
    Гојимо се од грехова и од блата.
    Закована петвековна звона буне.

    Од пандура створили смо великаше,
    Достојанства поделише идиоти,
    Лопови нам изграђују богаташе,
    Мрачне душе назваше се патриоти.
    Од пандура створили смо великаше.

    Своју мудрост расточисмо на изборе,
    Своју храброст на подвале и обеде,
    Будућности затворисмо све изворе,
    А поразе прогласисмо за победе.
    Своју мудрост расточисмо на изборе.

    Место светле историје и гробова
    Васкрсли смо све пигмеје и репове;
    Од несрећне браће наше, од робова,
    Затворисмо своје очи и џепове.
    Место светле историје и гробова.

    Остала нам још прашина на хартији
    К’о једина успомена на џинове;
    Сад сву славу пронађосмо у партији,
    Пир поруге дохватио све синове.
    Остала нам још прашина на хартији.

    Под срамотом живи наше поколење,
    Не чују се ни протести, ни јауци;
    Под срамотом живи наше јавно мнење,
    Нараштаји, који сишу ко пауци.
    Под срамотом живи наше поколење.

    Помрчина притиснула наше дане,
    Не види се јадна земља худа;
    Ал кад пожар подухвати на све стране,
    Куда ћемо од светлости и од суда!
    Помрчина притиснула наше дане.

  • Драма 43

    Драма број 43, зима/пролеће 2015. године

     


     

    rabindranat

     

    Рабиндранат Тагоре

    Гитанџали 35.


    Где је дух без страха, глава високо уздигнута
    где је сазнање слободно,
    где свет не постаје парче тесних, кућних зидова,
    где речи долазе из дубине истине,
    где неуморно тежња пружа руку ка савршенству,
    где бистра река разума не губи путању своју у
         сувом песку навике,
    где дух, којим управљаш, води у све пространије
         мишљење и делање, -
    за ово небо слободе, о оче, пробуди моју земљу!

    (Превео Давид Пијаде)


     

  • Драма 41



    Д р а м а · број 41, јесен-зима 2013/2014.



     

    crnj

    Милош Црњански


    1914–2014

    Спомен Принципу



    О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
    Властела, Војводе, Деспоте, беху срам.
    Хајдучкој крви нек се ори цик.
    Убици диж’те Видовдански храм!

    Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
    Деспотица светих нек нестане драж.
    Гладан и крвав је народ мој.
    А сјајна прошлост је лаж.


    А ко нас воли, нек воли камен голи.
    Нек пољуби мржњу и мртве.
    Ископане очи, вино што се точи,
    у славу убиства и жртве.

    О правди и победи светој нек умукне крик.
    Оцеви и браћа и сестре беху срам.
    Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
    Раји, рити, диж’те косовски храм.

    А сунцу и манастирима угушите пој,
    Кадифе и свиле нек нестане драж.
    Јаук и гробље је народ мој.
    А сјајна прошлост је лаж.

    Мој народ није стег царски што се вије,
    него мајка обешчашћена.
    Зној и сиротиња и мржња што тиња
    у стиду згаришта и стена.

    gavrilo
    Гаврило Принцип

  • Драма 40



    Д р а м а  број 40 / пролеће/лето 2013






    Јован Дучић


    Мој добри роде, сви су лагали


    Мој добри роде, сви су лагали,

    И твој су видик сав помрачили;
    За својом срећом само трагали,
    И свуда крали и све тлачили.

    И место млека, крв су сисали,
    У страдањима твојим дугима.
    Твоје су светло име брисали,
    Да не знаш ко си међу другима.

    С убицама су цркве стварали,
    И с издајником горде тврђаве;
    У заклетви те свакој варали,
    На води дигли мосте рђаве!

    На згаришту ти држе говоре,
    На губилишту подло пирују,
    На буњиштима саде ловоре...
    И мртве уче сад да мирују.

    Мој добри роде, сви су рђави,
    Вапај твој не чују што тугује!
    Издајник и сад још у тврђави,
    С убицом жртва сада другује.

    Ломан је, роде, мост на провали,
    Свуд су у причест отров ставили...
    С лупежом све су новце ковали,
    Са кривоклетником завет правили.




  • Драма 39



    Д р а м а  број 39 / јесен 2012







    Милосав Јелић



    Песма о војводи Петку



    Вено, кад ходи на вода
    У кршни гори ломните
    Виде ли Петко војводо,
    Пружи л'му студни стомните:
    Долго је чета водио.
    Вено, Венушо, душо,
    За слобода је ходио.
    Стојане, море стопане,
    На Странцин гора не хода
    Со студни стомни по вода:
    Многи су раки копане
    За таја пуста слобода...
    Стојо, Стојане, лане
    Мртав је Петко војвода!




  • Драма 38

     

     

    Д р а м а број 38 / пролеће 2012

     

     

     


     

    djjaksic






    Ђура Јакшић

     

    Јевропи

     

    Теби да певам — теби, тиранко!
    А дух ми мори отров и гнев;
    Увреда твојих жаоци јетки
    Потпаљују ми племенит спев.

    Милионима народи пиште,
    Милион груди просипа крв —
    Милионима пале кућиште,
    Милион људи гмиже ко црв.

    И милиони долазе смерно
    Јевропи гордој на холи суд:
    Не може више, раја не може
    Сносити јарам, мучити труд!

    Тиран нас гази, срамоти жене,
    Усева наших отима плод.
    Пресуди, смерна, да л’ живет може
    У таквом игу несрећни род?...
    Изгинућемо!...
    “Па изгините!”

    Подсмеха твога горди је збор.
    “И гинућемо, гинути славно —
    Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
    Изгинућемо — али слободни,
    Јер Србин неће да буде роб!
    Тамо далеко, на светом гробљу,
    Потражићемо живот ил’ гроб!”

     

     

  • Драма 37

     

     

    Д р а м а број 37 / зима 2011

     

     


    M_Curcin







    Милан Ћурчин

     

    "Пучина је стока једна грдна"

     

    Ја демократ нисам нигда био,
    Мада сам некад и сам држ’о да сам;
    Али тек данас смем признати шта сам,
    И рећи што сам и од себе крио:


    Ја стрепим од тог дивљачнога пука,
    И с осећајем вечним, исте врсте,
    Што дете има кад укочи прсте,
    Па пружа руке плашећ’ се баука,
    Ја жудим само да ме не додирне.


    Ах, да ми није младе снаге ове,
    Што мрзи млаки нерад душе мирне,
    Све бих му дао, да не буним снове.
    Ми нисмо исто. Ни срце ни глава.
    Моје су мисли несталне и нове;
    Ја имам снова, а пук мирно спава.

     

     


    - - о о О о о - -


  • Драма 36

     

    Д р а м а  број 36 / јесен 2011

     


    У в о д н и к


    Павле Вуисић

     

     

     


     


    Павле Вуисић

    К о п љ е

    Сваког жутог
    Копље моје
    Мора да пробије.
    Можда нико
    Није жут,
    Ко зна!
    Можда никог
    Моје копље
    И не треба
    Да пробије?
    И, ваљда због
    Тога тужан
    Сам, ко зна?

     


  • Драма 35

     

    Д р а м а  број 35 / пролеће 2011

     


    У в о д н и к


     

    Глобализација


    Када би јавили преко CNN-а да је добро јести говна,
    Многи обожаваоци Америке би одмах почели.
    (Нађа Тешић, књижевница, САД)

    Раб Божиј

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     


     

    Милан Ћурчин

    Родољубива песма


    О Роде! Пун си крупних и ситних ружних страсти,
    Примљених од отаца, и рођених у теби;
    Од њих те туђа помоћ не може никад спасти,
    С њима те к себи својски примио нико не би.

    О Роде! Ти си мален, и све је у теби мало, -
    Растурен, – ни сам не знаш докле ти допиру међе,
    Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало
    Што су међ’ вама стазе све блеђе и ређе.

    О Роде! Нема наде да скорим друкче буде:
    Нит’ имаш доста снаге да сам се препородиш,
    Нит’ носиш свест у души и љубав целе груде,
    Да с душманима многим свуд једну борбу водиш...

    Ја видим руљу с брега, где јури да те скрха,
    И гледам тебе како низ брдо и сам хрлиш,
    И нигде светле тачке у визији, – од врха
    До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш.

    Па ипак, Роде, ми смо ту – и на све спремни -
    Воља нам наша расте с бројем невоља твојих!
    И такви, ми смо јачи нег’ небо и шар земни!
    Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих!

     


  • Драма 34

     

     

    Д р а м а  број 34 / зима 2011

     

     


    У в о д н и к


    g-princip

     

    Гаврило Принцип


    У м и р а њ е*

     

    Тромо се време вуче
    и ничег новог нема,
    данас све као јуче,
    сутра се исто спрема.

    Наместо да смо у рату,
    где бојне трубе јече,
    ево нас у казамату –
    на нама ланци звече.

    Сваки дан исти живот,
    Поражен, згњечен и стрт.
    Ја нисам идиот,
    та то је за мене смрт.

    Ал, право је рекао пре,
    Жерајић, соко сиви,
    ко хоће да живи нек мре,
    ко хоће да мре – нек живи!

     

    *Ова песма Гаврила Принципа урезана је ексером на лименој шољи за чај, у аустријској тамници.


  • Драма 33

     

    Д р а м а  број 33 / јесен 2010

     

     


    У в о д н и к


    p_pajic

     

    Петар Пајић

     

    С р б и ј а

     

    Ја сам био у Србији,
    Србија је на робији.
    Срби седе у кафани
    Што пијани, што поклани.

    Срби леже покрај друма,
    Из главе им ниче шума.
    А из сваке српске главе
    Теку мутне три Мораве.

    Српског вођу, Карађорђа
    убио је други вођа.
    Место где је било клање
    Срби зову Радовање.

    Убијеном и убици
    Дигнути су споменици.
    Сад се сваки Србин бије
    Са две своје историје.

     

     


  • Драма 32
  • Драма 31

     

    Д р а м а број 31 / пролеће 2010

     

     


    br_petrovic

     

     

     

     

    Бранислав Петровић

     

    Добровољни прилог за националну историју

     

    Припустили на жену су пчелу, 
    Заражену пољупцем Демона, 
    И сад трчи, вриштећи по селу, 
    И насрће на старца Егона. 

    Старац Егон, вичан умирању, 
    Живо пиле чупа у дворишту – 
    Баца пиле и насрће на њу – 
    Сад су најзад на свом губилишту! 

    Исто тако кад је себар Лука 
    За Душана реко да је псето – 
    Седам нових измислише мука 
    И мучише Луку цело лето. 

    Пребише му и ноге и руке – 
    Душан лично пи његове крви – 
    Сада Душан лежи поред Луке – 
    Давно су их измирили црви. 

    А Јелена, Душанова жена, 
    витка, ко млад витез стегоноша, 
    криком себра тајно обљубљена, 
    роди цару нејаког Уроша. 

    Нејак Урош, као сви нејаки, 
    Злочин узе себи за заставу, 
    Ал стигоше коњаници лаки, 
    Жедни славе, по његову главу, 


    Слуга неки по имену Лазар
    Скупи војску, влахе и ратаре,
    Народ неук, несрећан и храбар,
    Добра гозба беше за Татаре.

    Гостише се неколико дана,
    Ко гаврани кад стигну стрвину,
    Неки Милош уби им Султана –
    Добро дошло султановом сину.

    Он обнови таму и поноре
    Које Душан у Закон унесе,
    И забрани свитања и зоре,
    и начини сунце да обесе.


    Неки Вишњић, после много лета,
    У невиду своме сунце нађе,
    И рече му: БУДИ ВОДИЧ СВЕТА!
    И гле: сунце не уме да зађе!

    И гле сунце не уме да зађе,
    Усред ноћи смртоносно жеже
    Јадни Егон не може да нађе
    Док му жена хлаче не одвеже.

    А те хлаче страшно запетљане –
    Жена кида зубима канаве –
    Кад у њима! – две прастаре ране –
    Дивни знаци старе српске славе.

     

     


  • Драма 30
  • Драма 29
  • Драма 28
  • Драма 27
  • Драма 26
  • Драма 25
  • Драма 24
  • Драма 23
  • Драма 22
  • Драма 21
  • Драма 20
  • Драма 19
  • Драма 18
  • Драма 17
  • Драма 16
  • Драма 15
  • Драма 14
  • Драма 13
  • Драма 12
  • Драма 11
  • Драма 10
  • Драма 9
  • Драма 8
  • Драма 7
  • Драма 6
  • Драма 5
  • Драма 4
  • Драма 3
  • Драма 2
  • Драма 1

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер