Радомир Путник

Из Википедије, слободне енциклопедије

Радомир З. Путник (Оџаци, 9. јул 1946 — 3. новембра 2025) био је српски писац, драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар и професор. Био је уредник уметничког програма Телевизије Београд, директор драме Народног позоришта у Београду, позоришни критичар листа Политика, главни уредник часописа Сцена и Театрон и професор драматургије у филмској школи Дунав филма у Београду.

Биографија

Основну школу и гимназију је завршио у Вршцу. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1972. године.

Од 1972. до 1976. године је био уредник позоришне и филмске рубрике у листу Књижевна реч. На Телевизији Београд је радио од 1974. године, као хонорарни драматург Драмске редакције Првог програма. Од 1978. је био уредник у Драмској редакцији, а од 1983. уредник у Редакцији играног програма до 1993. и од 1997. У међувремену је био директор Драме Народног позоришта у Београду (1993—1997). Од маја 1999. до августа 2001. био је главни и одговорни уредник Уметничког програма РТС. Био је и позоришни критичар Трећег програма Радио Београда (1974—1993) и Политике (1986—1993) и главни уредник часописа Сцена (1990 — 1994). Од септембра 2001. до јула 2003. радио је на месту уредника Културно-уметничког програма РТС-ТВБ. Од јула 2003. је био драматург БК Телекома. Од 16. новембра 2005. је у старосној пензији. Живео је и радио у Земуну. Преминуо је 3. новембра 2025. године.

Објавио је више књига поезије, прозе, театролошких и драматуршких огледа; написао је петнаестак драма приказиваних у професионалним позориштима и на телевизији, направио је више драматизација и адаптација књижевних дела за позориште и телевизију, као и телевизијску серију „Крај династије Обреновић“.

Написао је око 1.500 критика позоришних представа и књижевних критика за Трећи програм Радио Београда. Део критика је објављен у дневној штампи (Политика, Политика експрес, Дневник, Вечерње новости) и књижевним листовима и часописима (Дело, Трећи програм, Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Поља, Багдала, Кораци, Свеске, Театрон, Лудус, Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевни лист...).

Добитник је више стручних и јавних признања, од којих су најзначајнији: Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, Златна значка КПЗ Србије, Вукова награда и Статуета Јоаким Вујић. Фебруара 2025. му је додељена Стеријина награда за животно дело.

Дела

Поезија

• Куда кренути, Клуб писаца, Вршац, 1964.
• Птица ружичасте коже, Клуб писаца, Вршац, 1970.
• Резбарије, Багдала, Крушевац, 1971.
• Заумна пећина, Нолит, Београд, 1972.
• Недељни ручак, КОВ, Вршац, 1976.
• Касни сат (библиофилско издање, 30 примерака), АПУ, Београд, 1976.
• Откривање времена, Угао, Вршац, 1991.

Проза

• Приче о смрти, Клуб писаца, Вршац, 1971.

Драматуршко-театролошки списи

• Читајући изнова, Стеријино позорје, Нови Сад, 1990.
• Приближавање позоришту, Народно позориште, Београд, 1996.
• Из театролошког репозиторијума, Дани комедије, Јагодина, 1999.
• Драматуршки послови, Чигоја штампа, Београд, 2005.
• Драматуршка аналекта, Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2007.
• Записке о Стерији, Угао, Вршац, 2013.

Изведене драме

• Шта је највећи домет секса, Атеље 212, 1969.
• Венијаминов крст, Радио Београд, 1969.
• Трактат о кафици, Народно позориште Стерија, Вршац, 1972.
• Симон из Кирене, Радио Сарајево, 1973.
• Бурек с лешом, Радио Сарајево, 1973.
• Покајница, Радио Скопље, 1973.
• Хероји не умиру, Народно позориште, Вршац, 1975.
• Светковина, Народно позориште, Сомбор, 1981.
• Баца Ица и његова Мица, Народно позориште Стерија, Вршац, 1982.
• Глинени голубови, Народно позориште Зеница, 1986.
• Ноћ у Келтијевој кући, Радио Београд, 1986.
• Климактеријум, Народно позориште Стерија, Вршац, 1992.
• Имамо довољно времена, Народно позориште, Зајечар, 1993.
• Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге, Хајат, Београд, 1996.
• Туцинданска трагедија, Радио Београд, 2000.
• Кућа на кеју, Радио Београд, 2007.

Драматизације

• Битка за Београд, према роману Добрице Ћосића „Време смрти“, Сава центар, Београд, 1989.
• Деца пакла, према истоименој књизи др Јована Букелића, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 1998.

ТВ серија

• Крај династије Обреновић, 11 епизода, Телевизија Београд (1995)

Објављене књиге из области драматургије и театрологије

• Читајући изнова (Стеријино позорје, Нови Сад, 1990)
• Приближавање позоришту (Народно позориште, Београд, 1996)
• Из театролошког репозиторијума (Дани комедије, Јагодина, 1999)
• Драматуршки послови (Чигоја штампа, Београд, 2005)
• Драматуршка аналекта (Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2007)
• Двадесет Стеријиних реченица (Угао, Вршац, 2012)
• Приближавање позоришту 2 (Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 2014)
• Препознавање позоришта (Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2016)
• Драматуршка аналекта 2 (Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2016)
• Приближавање позоришту 3 (Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 2019)

Приредио је следеће књиге

• Бела кафа, драме Александра Поповића, СКЗ, 1994.
• Нега мртваца, драме Александра Поповића, Просвета, Београд, 1996.
• Лица песника, РТС, Београд, 1999.
• Изабране драме Александра Поповића 1,2, Верзал прес и Војноиздавачки завод, Београд, 2001. и Војноиздавачки завод и Карић фондација, Београд, 2003.
• Антологија ТВ драме 5, РТС и Војноиздавачки завод, Београд, 2002.
• Антологија савремене монодраме, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2003.
• Панорама монодрама, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2004.
• Позоришне критике/Авдо Мујчиновић, Стеријино позорје, Нови Сад, 2005.
• Позоришне и ТВ монодраме, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2006.
• Монодрама и пантомима, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2008.
• Слике минулог времена: позоришне критике: 1980-1993., Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2010.
• Антологија савремене српске комедије, Zepter Book World, Београд, 2018.
• Антологија биографске монодраме, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2020.
• Драмски јунак Доситеј, Задужбина „Доситеј Обрадовић“: Радио-телевизија Србије, Београд, 2022.
• Савремена српска дуодрама, РТС издаваштво : Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2023.

Адаптације за позориште и ТВ

• Јаша Томић: Развод брака, ТВ Нови Сад, 1976.
• Ричард Фрелек: Лицем у лице у Напуљу, ТВ Београд, 1983.
• Аристофан: Лисистрата, Сава центар, 1993.
• Јован Стерија Поповић: Судбина једног разума, ТВ Београд, 1997.
• Јован Стерија Поповић: Џандрљиви муж, ТВ Београд, 1998.

Референце

1. Blic (2025-11-03). „Umro Radomir Putnik: Ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj kulturi”..
2. „Театрон”. Званични веб-сајт. Музеј позоришне уметности у Београду. Приступљено 26. 11. 2020.
3. Radio televizija Srbije, „Радомир Путник добитник статуете „Јоаким Вујић"”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-12.
4. Tanjug (2025-02-26). „Svetozar Cvetković i Radomir Putnik dobitnici Sterijine nagrade za životno delo”. Euronews.rs (на језику: српски).
5. „Kraj dinastije Obrenović na RTS-u”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г.
6.  „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2014. г. Приступљено 31. 07. 2014.
7.  Књижевни салон „Код Доситеја“ – „Драмски јунак Доситеј“ 21. 11. 2022. dositejeva-zaduzbina.rs

Литература

• Волк Петар, Позоришни живот у Србији 1835-1994. - Писци националног театра, Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 1995.
• Симић Драгослав, Аутобиографије уживо - од Слободана Јовановића до данас, Београд, Драслав. (2007)